Postanak

???????????????? 41

1 A posle dve godine dana usni Faraon, a on stoji na jednoj reci.
2 I gle, iz reke izadje sedam krava lepih i debelih, i stado??e pasti po obali.
3 I gle, iza njih izadje iz reke sedam drugih krava, ru??nih i mr??avih, i stado??e pored onih krava na obali.
4 I ove krave ru??ne i mr??ave pojedo??e onih sedam krava lepih i debelih. U tom se probudi Faraon.
5 Pa opet zaspav usni drugom, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih;
6 A iza njih isklija sedam klasova malih i ??turih;
7 Pa ovi klasovi mali pojedo??e onih sedam velikih i jedrih. U tom se probudi Faraon i vide da je san.
8 I kad bi ujutru, on se zabrinu u duhu, i poslav??i sazva sve gatare misirske i sve mudrace, i pripovedi im ??ta je snio; ali niko ne mo??e kazati Faraonu ??ta zna??i.
9 Tada progovori stare??ina nad peharnicima Faraonu i re??e: Danas se opomenuh greha svog.
10 Kad se Faraon rasrdi na sluge svoje i baci u tamnicu u ku??i zapovednika stra??arskog mene i stare??inu nad hlebarima,
11 Usnismo jednu no?? ja i on, svaki za sebe po zna??enju sna svog usnismo.
12 A onde be??e s nama mom??e Jevrej??e, sluga zapovednika stra??arskog, i mi mu pripovedismo sne, a on nam kaza ??ta ??iji san zna??i.
13 I zbi se kako nam kaza: mene povrati Faraon u slu??bu, a onog obesi.
14 Tada Faraon posla po Josifa, i br??e ga izvedo??e iz tamnice, a on se obrija i preobu??e se, te izadje pred Faraona.
15 A Faraon re??e Josifu: Usnih san, pa mi niko ne ume da ka??e ??ta zna??i; a za tebe ??ujem da ume?? kazivati sne.
16 A Josif odgovori Faraonu i re??e: To nije u mojoj vlasti, Bog ??e javiti dobro Faraonu.
17 I re??e Faraon Josifu: Usnih, a ja stojim kraj reke na obali.
18 I gle, iz reke izadje sedam krava debelih i lepih, te stado??e pasti po obali.
19 I gle, iza njih izadje sedam drugih krava rdjavih, i vrlo ru??nih i mr??avih, kakvih nisam video u celoj zemlji misirskoj.
20 I ove krave mr??ave i ru??ne pojedo??e onih sedam debelih,
21 I kad im bi??e u trbuhu, ne poznava??e se da su im u trbuhu, nego opet behu onako ru??ne kao pre. U tom se probudih.
22 Pa opet usnih, a to sedam klasova izraste iz jednog stabla jedrih i lepih;
23 A iza njih isklija sedam malih, tankih i ??turih.
24 I ovi tanki klasovi pro??dre??e onih sedam lepih. I ovo pripovedih gatarima, ali mi ni jedan ne zna kazati ??ta zna??i.
25 A Josif re??e Faraonu: Oba su sna Faraonova jednaka; Bog javlja Faraonu ??ta je naumio.
26 Sedam lepih krava jesu sedam godina, i sedam lepih klasova jesu sedam godina; oba su sna jednaka.
27 A sedam krava mr??avih i ru??nih, ??to izadjo??e iza onih, jesu sedam godina; i sedam klasova sitnih i ??turih bi??e sedam godina gladnih.
28 To je ??to rekoh Faraonu: Bog ka??e Faraonu ??ta je naumio.
29 Evo do??i ??e sedam godina vrlo rodnih svoj zemlji misirskoj.
30 A iza njih nasta??e sedam gladnih godina, gde ??e se zaboraviti sve obilje u zemlji misirskoj, jer ??e glad satrti zemlju,
31 Te se ne??e znati to obilje u zemlji od gladi potonje, jer ??e biti vrlo velika.
32 A ??to je dva puta uzastopce Faraon snio, to je zato ??to je zacelo Bog tako naumio, i na skoro ??e to u??initi Bog.
33 Nego sada neka potra??i Faraon ??oveka mudrog i razumnog, pa neka ga postavi nad zemljom misirskom.
34 I neka gleda Faraon da postavi stare??ine po zemlji, i pokupi petinu po zemlji misirskoj za sedam rodnih godina;
35 Neka skupljaju od svakog ??ita za rodnih godina koje idu, i neka snesu pod ruku Faraonovu svakog ??ita u sve gradove, i neka ??uvaju,
36 Da se nadje hrane zemlji za sedam godina gladnih, kad nastanu, da ne propadne zemlja od gladi.
37 I ovo se u??ini dobro Faraonu i svim slugama njegovim.
38 I re??e Faraon slugama svojim: Mo??emo li na??i ??oveka kakav je ovaj, u kome bi duh bio Bo??ji?
39 Pa re??e Faraon Josifu: Kad je tebi javio Bog sve ovo, nema nikoga tako mudrog i razumnog kao ??to si ti.
40 Ti ??e?? biti nad domom mojim, i sav ??e ti narod moj usta ljubiti; samo ??u ovim prestolom biti ve??i od tebe.
41 I jo?? re??e Faraon Josifu: Evo, postavljam te nad svom zemljom misirskom.
42 I skide Faraon prsten s ruke svoje i metnu ga Josifu na ruku, i obu??e ga u haljine od tankog platna, i obesi mu zlatnu veri??icu o vratu,
43 I posadi ga na kola koja behu druga za njegovim, i zapovedi da pred njim vi??u: Klanjajte se! I da ga je postavio nad svom zemljom misirskom.
44 I jo?? re??e Faraon Josifu: Ja sam Faraon, ali bez tebe ne??e niko ma??i ruke svoje ni noge svoje u svoj zemlji misirskoj.
45 I dade Faraon Josifu ime Psontomfanih, i o??eni ga Asenetom k??erju Potifere sve??tenika onskog. I podje Josif po zemlji misirskoj.
46 A be??e Josifu trideset godina kad izadje pred Faraona cara misirskog. I oti??av??i od Faraona obidje svu zemlju misirsku.
47 I za sedam rodnih godina rodi zemlja sva??ta izobila.
48 I stade Josif kupiti za tih sedam godina svakog ??ita ??to be??e po zemlji misirskoj, i snositi ??ito u gradove; u svaki grad sno??a??e ??ito s njiva koje behu oko njega.
49 Tako nakupi Josif ??ita vrlo mnogo koliko je peska morskog, tako da ga presta meriti, jer mu ne be??e broja.
50 I dokle jo?? ne nasta gladna godina, rodi??e se Josifu dva sina, koje mu rodi Aseneta k??i Potifere sve??tenika onskog.
51 I prvencu nadede Josif ime Manasija, govore??i: Jer mi Bog dade da zaboravim svu muku svoju i sav dom oca svog.
52 A drugom nadede ime Jefrem, govore??i: Jer mi Bog dade da rastem u zemlji nevolje svoje.
53 Ali prodje sedam godina rodnih u zemlji misirskoj;
54 I nasta sedam godina gladnih, kao ??to je Josif napred kazao. I be??e glad po svim zemljama, a po svoj zemlji misirskoj be??e hleba.
55 Ali najposle nasta glad i po svoj zemlji misirskoj, i narod povika k Faraonu za hleb; a Faraon re??e svima Misircima: Idite k Josifu, pa ??ta vam on ka??e ono ??inite.
56 I kad glad be??e po svoj zemlji, otvori Josif sve ??itnice, i prodava??e Misircima. I glad posta vrlo velika u zemlji misirskoj.
57 I iz svih zemalja dola??ahu u Misir k Josifu da kupuju; jer posta glad u svakoj zemlji.