Артемидин храм

Из пројекта Википедија

Налазиште Артемидиног храма у Ефесу у Турској. Од оригиналног храма није остало ништа изузев неколико стубова.

Храм у старогрчком граду Ефесу, у Малој Азији (данас Турска), подигнут је у славу Артемиде - грчке богиње лова, дивљине и плодности. Данас се од храма могу видети само остаци темеља и место на којем се овај храм некада налазио - недалеко од турског града Селчука и на око 50 км од града Измира. Иако темељ храма потиче још из 7. века п.н.е, грађевина је конструисана и подигнута 550. године п.н.е. Новац за изградњу велелепног мермерног храма издвојио је лидијски краљ Кросос, а храм је осмислио и пројектовао грчки архитекта Херосифрон. Храм је био украшен бронзаним статуама које су извајали најумешнији уметници тог доба: Фидија, Поликлеит, Кресилас и Фрадмон.

Храм је служио као религијско здање, али и као тржница. Годинама су храм посећивали трговци, туристи, уметници и краљеви који су одавали почаст богињи завештајући део своје зараде храму. Недавним археолошким ископавањима на овој локацији откривени су дарови које су ходочасници који су долазили чак из Персије и Индије посветили Артемиди - наушнице, наруквице и огрлице од злата, статуе Артемиде извајане од злата и слоноваче и други артефакти изузетне вредности и лепоте.

У ноћи 21. јула 356. године п.н.е, човек по имену Херостратус је, у намери да се прослави и да његово име овековечи историја, запалио храм који је сагорео до темеља. Те исте ноћи рођен је и Александар Велики (Македонски). Познати историчар тог доба Плутарх запазио је необичну случајност и забележио да "у тој ноћи богиња није обитавала у свом храму, јер је присуствовала рођењу будућег великог војсковође, те није могла да спаси свој храм од уништења." Током наредне две деценије, храм је обновљен, у чему је значајно помогао сам Александар Македонски који је у то доба већ био освојио и покорио целу Малу Азију.

Када је апостол Павле у првом веку нове ере посетио Ефес у намери да проповеда хришћанство, суочио се са снажним култом богиње Артемиде распрострањеним у народу који није желео да га се одрекне. Када су Готи 262 године н.е. поново разрушили храм, Ефежани су се заветовали да ће га поново обновити. Ипак, до 4. века н.е. већина Ефежана је прихватило хришћанство и храм је изгубио свој религијски значај. Последње поглавље историје везано за овај храм одиграло се 401. године н.е. када га је срушио Свети Јован Хризостом. Касније је Ефес напуштен, а археолошка ископавања ове локације започела су тек крајем 19. века. Ископавањима су откривени темељи храма и пут који је водио до ове локације која је данас полумочварни предео, с обзиром да је некада на том месту било море и значајна лука Мале Азије.

[уреди] Спољашње везе

Британски музеј Temple of Artemis (Ephesos) objects
UnMuseum's Артемидин храм
Seven Wonders' Артемидин храм
Florence Mary Bennett, Религијски култови повезани с Амазонкама: (1912): Поглавље - III: Артемида Ефеска (текст)
James Grout: Артемидин храм, део Encyclopædia Romana

Седам светских чуда
Артемидин храм \| Велике пирамиде \| Висећи вртови из Вавилона \| Колос са Родоса Маузолеј из Халикарнаса \| Статуа Зевса у Олимпији \| Фарос у Александрији