Васил Коларов
Из пројекта Википедија
Васил Коларов (16. јул 1877. - 23. јануар 1950.) је био бугарски комунистички политички вођа.
Коларов је рођен у Шумену, Бугарска. 1890-их се придружио Бугарској социјал-демократској партији, а до 1905. се идентификовао са њеним револуционарним крилом. У бугарски парламент је биран 1913. и 1920. До тада је Коларов био међу партијским вођама, а био је и активни учесник у Коминтерни. 1923. је са Георгијем Димитровим водио комунистички устанак. Устанак није успео, и Коларов је побегао у Совјетски Савез где је остао преко 20 година.
Коларов се вратио у Бугарску 1945, за време совјетске окупације, и поново је изабран у скупштину. Реизабран је 1946. и постао је привремени председник Бугарске те године, усред растуће доминације комуниста. Остао је председник до 1947, а тада је постао министар спољних послова у влади Димитрова. Када је Димитров умро, 1949, Коларов је изгубио позицију министра спољних послова и није јавно иступао, али га је партија изабрала за премијера Бугарске. Служио је на овој позицији док није умро неколико месеци касније. Умро је у Софији.
