Велике пирамиде

Из пројекта Википедија

Велика Кеопсова пирамида

Кефренова пирамида

Велике пирамиде у Египту су три пирамиде близу Каира на платоу Гизе и овим заједничким појмом се одређују и разликују од осталих египатских пирамида којих има расутих по пустињи Сахаре. Налазе се у Египту, у граду Гиза, некропољу античког Мемфиса, а данас је то део, предграђе, Каира. Велика пирамида у Гизи је најстарије и уједно једино до данас очувано светско чудо. Супротно уобичајеном веровању, само Велика Кеопсова пирамида се назива светским чудом (не и друге две, мање пирамиде око ње). Изграђена је по налогу фараона Куфуа (како су га Египћани звали или Кеопса, како су га Грци звали), владара четврте династије, око 2560. г.п.н.е. као његова гробница. Традиција градње пирамида започела је у старом Египту као отменија варијанта мастабе, односно платформе која наткрива краљевску гробницу. Ова веза се најбоље може видети на примеру Степенасте пирамиде краља Зосера у Сакари коју је подигао познати египатски архитекта Имхотеп.

Верује се да је изградња Велике пирамиде трајала око 20 година, мада има и другачијих теорија. Најпре је терен припремљен, а затим су донети и постављени камени блокови. Завршни, покривни слој (који је пропао током времена) чинио је грађевину споља веома глатком. Иако се не зна како су блокови постављани, постоји неколико могућих теорија. Једна теорија подразумева коришћење равне или спиралне рампе која се подизала како је грађевина грађена увис, док друга терија претпоставља коришћење дугачких полуга. Током своје историје, пирамиде у Гизи су голицале машту читавог човечанства, што можда најбоље описује реченица славног Наполеона коју је изговорио када је освојио Египат 1798. године: "Војници! Са врха ових пирамида посматра нас 40 векова!")

Данас ово подручје, заједно са другим пирамидама и скулптуром Сфинге представља значајну туристичку атракцију, коју употпуњује и мистериозни Сунчев брод, пронађен 1954. године са јужне стране Велике пирамиде. За брод се верује да је симболично представљао средство којим је тело умрлог Кеопса повезено на последње путовање - у загробни свет. Када је изграђена, Велика пирамида је била висока 145,75 m. Током година, врх пирамиде је урушен за око 10 м. Била је то највиша грађевина на Земљи током 4300 година и коју су надвисиле друге грађевине тек крајем 19. века. Угао страница у односу на основу износи 51 степен и 51 минут. Свака страна је пажљиво оријентисана према једној од четири стране света. Хоризонтални пресек грађевине увек је квадратан у било ком делу, а дужина странице основе износи тачно 229 m. Цела грађевина се састоји од приближно 2 милиона камених блокова од којих сваки тежи више од две тоне. Простор који заузима Велика пирамида довољан је да унутар себе обухвати катедралу Светог Петра у Риму и катедрале у Милану и Лондону - заједно.

Са северне стране налази се улаз у пирамиду. Више пролаза, галерија и холова води или у главну одају краљевске гробнице или у помоћне просторије. Краљевска гробница налази се у средишту пирамиде. Саркофаг је направљен од црвеног гранита, као и зидови гробнице. Све је толико прецизно уклопљено, да нема ни милиметар зазора. Сам саркофаг је за само 1 cm ужи од улаза у гробницу.

Поред Кеопсове пирамиде, на платоу Гизе се налазе и пирамиде фараона Кефрена и Микерина (Кефреновог наследника). Кефренова пирамида је друга по величини, али је подигнута на вишем тлу па изгледа као већа. На врху ове пирамиде очуван је гладак покровни слој (на слици).

Седам светских чуда
Артемидин храм \| Велике пирамиде \| Висећи вртови из Вавилона \| Колос са Родоса Маузолеј из Халикарнаса \| Статуа Зевса у Олимпији \| Фарос у Александрији