Витамини
Из пројекта Википедија
Vitamini su mali molekuli potrebni telu da bi moglo savršeno funkcionisati: ima 13 različitih vrsta vitamina, a svaki ima svoju vlastitu ulogu. Oni su uglavnom aktivni u razvoju nervnog sistema, vida, brojnih reakcija u organizmu, ali i u mineralizaciji kostiju.
[уреди] Vitamin A (akseroftol i retinol)
 |
За више информација погледајте Vitamin A. |
Visokomolekularni alkohol, viskozna žuta, uljasta tečnost rastvorljiva u mastima. Uništava se oksidacijom i delovanjem ultraljubičastih zraka. Nastaje u organizmu iz karotena, žutog pigmenta iz biljaka. Postoje 3 srodna oblika: A1, A2 i A3. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 0,8 do 1,5 mg. Ima ga u šargarepi, zelenom povrću, buteru, siru, žumancu, ribljem ulju, peršunu, jegulji, kajsijama. Važan je za održanje epitela, lučenje hormona, rast ćelija svih organa, kvalitet vida. Nedostatak uzrokuje noćno slepilo, promene na koži i probavnom sistemu, slabost organizma, deformacije kostiju, isušivanje i mekšanje rožnjače. 
[уреди] Vitamin B1 (aneurin, tiamin)
|
За више информација погледајте Vitamin B1. |
Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima. Osetljiv je na toplotu, bazne rastvore i oksidaciona sredstva. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u žitaricama (pšenica, pirinač, soja), kvascu, mahunastom povrću, džigerici, karfiolu, svinjskom mesu. Neohodan je za normalan rad nervnih ćelija, pospešuje rast, plodnost, laktaciju i probavu. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje neurološke smetnje poput neuropatije, emotivnu nesigurnost, slabost mišića, umor, depresiju i bolest beriberi.
[уреди] Vitamin B2 (laktoflavin, riboflavin, ovoflavin)
|
За више информација погледајте Vitamin B2. |
Kristalno jedinjenje žutonarandžaste boje, rastvorljivo u vodi i alkoholima, osetljivo na oksidaciona sredstva. U organizam se unosi u čistom obliku. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1-1,2 mg. Ima ga u mleku i mlečnim proizvodima, kvascu, jajima, mesu, žitaricama, mahunastom povrću. Sastojak je mnogih važnih koenzima neophodnih za enzimske procese u organizmu, utiče na vid, učestvuje u izgradnji ćelija sluzokože, kože i crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak utiče na promene na sluzokoži i uzrokuje zapaljenje jezika, očiju, otekline usana, malokrvnost, crevne poremećaje, mišićnu slabost i zastoj u rastu.
[уреди] Vitamin B5 (pantotenska kiselina)
|
За више информација погледајте Vitamin B5. |
Svetložuto viskozno ulje rastvorljivo u vodi. U organizam se unosi u vidu životinjskog koenzima A i u tankom crevu se oslobađa u pantotensku kiselinu, a zatim učestvuje u izgradnji različitih koenzima u organizmu. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 4-10 mg. Ima ga u junećem i svinjskom mesu, brokolima, kelju, jagodama, pomorandžama, mleku, kvascu, žumancu. Daje snagu organizmu, utiče na rad hornoma, ubrzava zaceljivanje rana, uspostavlja pravilnu razmenu materija u organizmu. Nedostatak nije zabeležen kod ljudi.
[уреди] Vitamin B6 (piridoksin, adermin)
|
За више информација погледајте Vitamin B6. |
Kristalno jedinjenje rastvorljivo u vodi i alkoholima, otporno na fizička i hemijska sredstva, ali ne i na ultraljubičaste zrake. U organizam se unosi u obliku provitamina, da bi u jetri prešao u aktivni oblik vitamina. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 1,2-2 mg. Ima ga u žitaricama, krompiru, jajima, ribi, svinjsom mesu, iznutricama, zelenom kupusu, bananama i kvascu, a sintetiše ga crevna flora. Značajan je za metabolizam nezasićenih masnih kiselina i pojedinih aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje kožna oboljenja i nervne poremećaje.
[уреди] Vitamin B12 (cijanokobalamin, antiperniciozin)
|
За више информација погледајте Vitamin B12. |
Složeno hemijsko jedinjenje crvene boje, rastvorljivo u vodi i osetljivo na vazduh i svetlost. Sadrži kobalt. Kobalamin sintetišu isključivo neki mikroorganizmi, ne stvaraju ga ni biljke ni životinje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: oko 3 mkg. Ima ga u iznutricama, mleku, mesu, jajima, a sintetiše ga crevna flora. Neophodan je za rast, pravilno stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca i normalan rad nervnog sistema. Nedostatak uzrokuje anemiju i teške promene na nervnom sistemu. Kod vegetarijanaca dolazi do avitaminoze, jer biljna hrana ne sadrži dovoljno vitamina B12.
[уреди] Vitamin B13 (Orotička kiselina)
|
За више информација погледајте Vitamin B13. |
Ovaj vitamin nije dovoljno istražen. Prirodni izvori su: korenasto povrće i surutka (tečni deo ukiseljenog mleka). Sprečava probleme sa jetrom i pomaže lečenje multiple skleroze.
[уреди] Vitamin B15 (Pangaminska kiselina)
|
За више информација погледајте Vitamin B15. |
Vitamin B15 deluje slično kao vitamin E. Produžava trajanje života ćelija, ubrzava oporavak, snižava nivo holesterola u krvi i ublažava simptome astme. Ima ga u pivskom kvascu, neglaziranom mrkom pirinču, integralni žitaricama i semenkama susama. Nedostatak ovog vitamina izaziva žlezdane i nervne poremećaje, kao i srčana oboljenja.
[уреди] Vitamin B17 (Laetril)
|
За више информација погледајте Vitamin B17. |
Jedan je od najspornijih vitamina. Hemijski to je smeša dva molekula šećera zvana amigdalin. Proizvodi se od koštica kajsija. Jedini je vitamin B kojeg nema u pivskom kvascu. On ima izvesna svojstva koja utiču na kontrolu i sprečavanje raka. mada nije potvrdjeno
[уреди] Vitamin C (L askorbinska kiselina)
|
За више информација погледајте Vitamin C. |
Bezbojno kristalno jedinjenje kiselog ukusa, rastvorljivo u vodi, uništava se kuvanjem, oksidacijom i delovanjem baza, otporno na zamrzavanje. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 100 mg. Ima ga u šipku, paprici, limunu, kiviju, zelenom povrću, crnoj ribizli, zelenim orasima, krompiru. Neophodan je kao pokretač razmene materija u ćelijama, za oksidacione procese u organizmu i rad mnogih organa, ima značajnu ulogu u stvaranju zuba i kostiju, zaceljivanju rana i preloma. Poboljšava promet gvožđa kroz organizam, pospešuje stvaranje kolagena i otpornost organizma. Njegov nedostatak uzrokuje opštu slabost organizma, anemiju, skorbut i pospešuje nastajanje osteoporoze.
[уреди] Vitamin D (kalciferol)
|
За више информација погледајте Vitamin D. |
Kristalno jedinjenje rastvorljivo u mastima, unosi se u organizam hranom, a nastaje pod uticajem Sunčeve svetlosti (ultraljubičastih zraka). U jetri i bubrezima se prerađuje u aktivni oblik, a skladišti se u jetri, mišićima i masnom tkivu. Postoji 6 srodnih oblika (D1 do D6). Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 5-10 mkg. Ima ga u ribljem ulju, kvascu, haringi, sardinama i drugim morskim ribama, jajima, avokadu, buteru, kajmaku, govedini. Važan je za regulisanje količine kalcijuma i fosfora u krvi, utiče na plodnost, imuni sistem i pravilno okoštavanje. Nedostatak uzrokuje rahitis kod dece, razmekšavanje i šupljikavost kostiju kod starijih, grčenje mišića. Velike količine vitamina D su otrovne, a dnevna doza se uvek kombinuje sa vitaminom A.
[уреди] Vitamin E (tokoferol)
|
За више информација погледајте Vitamin E. |
Žućkasto ulje rastvorljivo u mastima, otporno na zagrevanje a osetljivo na oksidaciju. Poznata je grupa od 7 različitih jedinjenja ovog vitamina istog dejstva, ali različite jačine. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 10-15 mg. Ima ga u klicama žitarica, kukuruznom, suncokretovom i maslinovom ulju, orasima, lešnicima, avokadu, bademu, kikirikuju, mahunastom povrću. Važan je kao antioksidans, utiče na pravilno lučenje hormona, rad mišića i nervnog sistema, štiti od radijacije, otrovnih materija, lekova i metala. Smanjuje rizik od kanceroznih oboljenja i štiti srce i krvotok. Nedostatak ovog vitamina nije zabeležen.
[уреди] Vitamin F (Linolna, linolinska i arahidonska kiselina)
|
За више информација погледајте Vitamin F. |
Vitaminom F nazivaju se nezasićene masne kiseline, iako nemaju pravi vitaminski karakter. Prirodni izvori su: pšenične klice, semenke od lana, suncokreta, soje i kikirikija. On pomaže sprečavanju talozenja holesterola u arterijama, suzbija oboljenja srca i doprinosi zdravlju kože i kose. Usled nedostatka vitamina F nastaju ekcemi i akne.
[уреди] Vitamin H (biotin)
|
За више информација погледајте Vitamin H. |
Kristalno jedinjenje teško rastvorljivo u vodi i otporno prema mnogim hemijskim reakcijama. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 30-100 mkg. Ima ga u mesu, jajima, džigerici, bananama, šampinjonima, grašku, karfiolu, spanaću, orasima, čokoladi, a sintetiše ga i crevna flora iz masnih kiselina. U vidu koenzima učestvuje u metabolizmu masti, proteina i ugljenih hidrata. Nedostatak se retko javlja, a može nastati usled dugotrajne upotrebe antibiotika.
[уреди] Vitamin K (filohinon)
|
За више информација погледајте Vitamin K. |
Kristalno jedinjenje žućkaste boje, rastvorljiv u mastima, otporan na zagrevanje. Ima sedam oblika, od toga 2 prirodna koje stvaraju bakterije u crevima i 5 sintetičkih. Dnevne potrebe za ovim vitaminom: 60-70 mkg. Ima ga u brokolima, spanaću, kelerabi, zelenoj salati, iznutricama. Neophodan je za sintezu protrombina koji deluje na zgrušavanje krvi. Nedostatak ovog vitamina je redak slučaj i javlja se kod dugotrajnog uzimanja antibiotika koji uništavaju crevnu floru.
[уреди] Vitamin P
|
За више информација погледајте Vitamin P. |
Sačinjen je od citrina, rutena i hesperidina, kao i od flavona i flavonola. Neophodan je za pravilno delovanje i apsorbovanje vitamina C. Pojačava zidove kapilara i pomaže lečenje tumora. Prirodni izvori vitamina P su: bela ljuska i kriške agruma, kao i kajsije, kupine, trešnje i šipak. Nedostatak vitamina P izaziva krhkost kapilara.
[уреди] Vitamin T
|
За више информација погледајте Vitamin T. |
Veoma se malo zna o ovom vitaminu. On pomaže koagulaciju krvi i stvaranje krvnih pločica. Nađen je u semenkama susama i žumancetu jajeta. Značajan je pri suzbijanju nekih oblika anemije i hemofilije.
[уреди] Vitamin U
|
За више информација погледајте Vitamin U. |
O vitaminu U se još manje zna nego o vitaminu T. Nađen je u sirovom kupusu i nije poznato postojanje toksičnosti. Sa medicinske strane postoje mišljenja da ima značajnu ulogu pri lečenju čira u želucu.
