Гладијатор
Из пројекта Википедија
Уметничко виђење гладијаторских борби. Опрема коју носе гладијатори на слици не одговара научним сазнањима о истој
Гладијатори (лат: gladiatōrēs) су у старом Риму били борци који су ради забаве гледалаца изводили борбе са мачевима, копљима, користећи тадашње војне и борилачке вештине. Борбе су се обично прекидале код крви, али код каснијих римских царева ова игра се деградирала до те мере да је циљ гладијаторске игара била смрт.
Термин гладијатор потиче од гладиуса, кратког римског мача за бодење и сечење. Гладијатори су вероватно првобитно били етрушчанског порекла. Гладијаторске борбе се у Риму уводе у првој половини 3. века пне. у склопу погребних свечаности, као обред жртвовања људских живота сенкама покојника. У првој забележеној борби 264. пне. борила су се само три пара.
Крајем 2. века пне. гладијаторске борбе постају представе које владари нуде бесплатно народу. Првобитно се изводе у Форуму а касније у аренама широм римске империје.
Цар Трајан је приредио гладијаторску борбу са 5 хиљада парова. Гладијатори су били изабирани међу млађим ратним заробљеницима, а понекад и међу криминалцима. Гладијатори су били углавном робови, некада и слободњаци, авантуристи а врло ретко и слободни грађани који су се борили само под одређеним условима. Гладијатори су у формирали и посебне одреде – familiae, а увежбавани су били у гладијаторским школама (ludi gladiatores).
Одбегли гладијатори из школе у Капуи су организовали и Спартакову побуну, која се понекад назива и побуна гладијатора.
Гладијаторске борбе су укинуте под утицајем хришћанства и на темељу закона цара Константина Великог из 325. године, али су се спорадично одржавале до око 450. године, док су последње гладијаторске борбе у самом граду Риму одржане 1. јануара 404. године.
