Етничко чишћење на територији бивше Југославије
Из пројекта Википедија
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Етничко чишћење на територији бивше Југославије се дешавало током распада СФРЈ.
У грађанским ратовима вођеним по распаду СФРЈ, етничко чишћење је било честа појава. Пример етничког чишћења је хрватска војно-полицијска акција Олуја, након које је готово сво цивилно српско становништво протерано. На територији Босне и Херцеговине су етничко чишћење спроводиле све три зараћене стране (муслиманска/бошњачка, српска и хрватска), а и у сукобима на Косову и Метохији је дошло до етничког чишћења.
Уопштено речено, ваља напоменути да се етничко чишћење између осталог такође установљава консеквенцијалистичким путем, тј. с обзиром на исход те врсте дејстава; мери се дакле степеном "чистоће", етничке чистоће једног предела, у којем чињенично стање народног злочина тек добија свој пун значај. Тако су градови далматинске и босанске Крајине (Книн, Гламоч, итд.), Косова и Метохије (Пећ, Приштина, итд.), али и источне Босне и Херцеговине (Мостар, Сребреница, итд.) претрпели етничко чишћење, чије су жртве махом Срби и Бошњаци.
Пред Међународним трибуналом за ратне злочине почињене на територији бивше Југославије, налазе се случајеви више генерала и политичара бивше СРЈ, сви из Србије, који су оптужени за масовно етничко чишћење албанског становништва са Косова 1999. Бројке које се помињу у разним изворима варирају од стотине хиљада до милион интерно и екстерно расељених.
 |
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |
