Историја Португалије

Из пројекта Википедија

Просторима Португала током историје прошли су и задржали се многи народи и цивилизације: Ибери, Келти, Феничани и Картагињани, Грци, Германска племена (Свеви и Визиготи) и Мавари својим културама оставили су трага у овој земљи.

Име Португал, само по себи открива делове ране историје ове земље - оно потиче од римског имена Portus Cale, могуће мешавине грчког и латинског имена које значи "Лепа лука", или чак мешавине келтског и латинског, или мешавине феничанског и латинског. Португал је једна од најстаријих европских нација. Зачет почетком Средњег Века. Португал је свој утицај увећао и проширио током 15. и 16. века, у такозвано Доба Открића поставши велика економска, политичка и културна сила и сторивши голему Португалску Империју која се прострала од Бразила, преко Африке, Индије и Кине, до Источног Тимора у Индонезији. Крајем XVI века(1580), Португал је први пут у историји изгубио независност, нашавши се под влашћу Шпаније чиме је почело пропадање Португала као велесиле. И после поновног успостављања независности (1640) Португал је наставио да губи економску и политичку моћ, и то због низа догађаја као што су Лисабонски Земљотрес 1755, Наполеонова освајања, независности Бразила (1822) и грађански рат између апсолутиста и либерала. Године 1910 збачена је монархија. Добар део ХХ века, (1927-1074) Португал је провео под десничарском диктатуром. Дана 25 Априла 1974, лево оријентисани војни пуч звани "Револуција каранфила" збацио је репресивни режим после чега је земља прошла кроз велике демократске рефроме. Године 1975, Португал је дао независност својим преосталим колонијама. Португал је један од оснивача НATO-а а од 1986 је члан Европске Економске Заједнице, данашње Европске Уније.

Садржај 1 Почеци 2 Лузитанија 3 Инвазије Варвара 4 Муслиманска освајања

[уреди] Почеци

У преисторијско доба Иберијско полусотрво насељњавала су аутохтона племена позната као Ибери. У VII-VI веку пре Христа на север и запад полуострва у неколико таласа населио се индоевропски народ из централне Европе, Kелти . На територијама где су живели заједно Келти и Ибери су се помешали, ствотивши многобројна племена позната под заједничким називом Келтибери . Грци и Феничани- Картагињани имали су мањи утицај преко својих полусталних трговачких испостаја на обали.

[уреди] Лузитанија

Рани грчки истраживачи називали су терiторију на којој са данас простире Португал "Офијуза" (змијска земља) пошто су ондашња племена обожавала змије. У то доба Португал је настањивало неколико малих племена, међу којима је најзначајније било племе Лузитанци, које је живело између река Доуро и Тежо. Године 219 пне, прве римске трупе продрле су на Иберијско полуострво, да би одатле протерали своеј велике ривале Картагињане против којих су водили такозване Пунске ратове. Римско освајање Португала почело је са југа, где су ин дочекали мирољубиви и пријатењски домороци, Кони. Током неколико деценија Римњеани су проширили своју власт, но 194 п.н.е Лузитанци са севера данашњег Португала подигли су се на устанак, потисли Римљане и разорили престоницу Кона, због њихове сарадње са Римом. Лузитански вођа Виријато , отварио је значајне војне успехе против римске војне силе. Рим је успео да угуши устанак и поврати контролу тек подмићивањем лузитанских бојсковођа који су убили свога поглавара. У трећем веку пре христа [[Иберијско полуострво постало је део Римске империје , као провинција Хиспанија . У то доба започет је процес романизације. Римљани су у знатној мери допринели етничкој компосицији модерне португласке популације. Једна варијанта Латинског језика (Вулгарни латински) постао је доминантан језик у регији.

[уреди] Инвазије Варвара

Око 500 наше ере,германска варварска племена продрла су на Иберијско полусотрво преотевши га од Римког царства. Међу освајачима били су Свеви и Визиготи, који су се населили на територијама које данас припадају Португалу. Вандали и Аламани такође су окупирали део данашње терторије Португала, но оба су плеемена протерана или асимилирана од стране Визигота. Визиготи су од хиспано римљана примили хришћанство.

[уреди] Муслиманска освајања

У VIII веку (711) највећи део иберијског полуострва освојили су Мавари (северноафрички Бербери помешани са Арапским народима). Маварско освајање Хиспаније трајало је свега 2 године, за разлику од римског које је трајало скоро два века. Овај феномен објашњава се великим незадовољством народних маса визиготском влашћу. Мавари су се задржали на полуострву скоро 800 година. У почетку, иберијски маварски емират звани Ал-Андалуз налазио се под влашћу Дамаска, а доцније је постао независтан Кордобски калифат који се потом разбио у низ државица званих таифе. Током векова муслиманске превласти над Иберијом једина покрајина која је задржала независност била је планинска Aстурија, на крајњем северу, где се повукао велики број протераних племића из целе Хиспаније. Одатле је започето хришћанско ослобађање полуострва познато као Реконкиста. Мавари су коначно протерани са територије Португала 1257, када је освојен Алгарв. У то доба Португал је већ био суверена и целовита краљевина. Занимљиво је да од тог доба границе се нису мењале, што Португал чини земљом са најстаријим границама у Европи.