Ковач

Из пројекта Википедија

‎

Ковач

‎

‎Ковач је занатлија специјализован за обраду гвоздених металних предмета као ‎што су капије од кованог гвожђа, разне решетке, намештај, ‎скулптуре, оружје, украсни и сакрални предмети, кухињски прибор и алат. ‎Уопштено говорећи, ковачи се не баве обрадом метала који нису гвожђе, као што ‎су калај, бронза, бакар и слично. Њиховом обрадом се баве само уско ‎специјализоване занатлије. У почетку, ковачи готово да нису правили декоративне ‎предмете (због релативно брзог рђања гвожђа). Проналаском нерђајућег челика то ‎се веома изменило. ‎

‎

Ковач при раду

‎

Ковачи раде тако што загревају комад метала (ковано гвожђе или челик) док он не ‎постане довољно мекан да би се обликовао по жељи на наковању помоћу чекића ‎или другог алата. Загревање се врши помоћу пропана, природног гаса, угља, ‎ћумура, или кокса. Савремени ковачи употребљавају за загревање метала и ‎оксиацеталенске бакље,као и специјалне електричне пећи. Осим тога што се ‎користи за омекшавање метала, загревање се може користити и у друге металуршке ‎сврхе. ‎

‎

Ковач при раду

‎

Особеност ковачког заната је и то да када се ради са челиком он може загревати, а ‎затим уроњавати у воду. Сврха овога је да се добије специфична структура метала. ‎Уроњавањем у воду крт челик ојачава али и постаје погоднији за обраду. Ово ‎захтева загревање метала до одређене температуре. Код многих типова челика при ‎овом процесу на површини метала се може видети оксидациона боја. Различите ‎употребе захтевају различите комбинације чврстине и отпорности, а самим тим и ‎различите начине обраде метала. Вешти ковачи су у стању да исти комад метала ‎обраде на неколико места на различите начине. На пример, предњи део чекића је ‎увек тврђи од задњег дела што чини алатку издржљивом и чврстом. У Јапану ‎ковачи праве мачеве катане са изузетно чврстим предњим сечивом, док други део ‎сечива остаје мекши. ‎

‎

Ковачка ватра

‎

Ковачи раде са 'обојеним' металима, поготово са гвожђем (види: ковано гвожђе), ‎док остали металци раде са 'необојеним' металима, као што су калај и олово). ‎Термин 'обојени' метали потиче од слоја оксида који се формира на површини ‎метала током загревања, тзв. ватрене скале. Обојени метали имају тамнију ватрену ‎скалу, док необојени метали имају светлију, а неки је уопште и немају. Уметност ‎обраде драгоцених метала (углавном злата и сребра) се назива златарство. ‎Последњих година ковање нерђајућег челика је у све већем порасту, нарочито због ‎потреба у градитељству. ‎

‎

Ужарени метал који обрађује ковач

‎

Доласком масовне производње дошло је до смањења тржишта за коваче, изузев у ‎Африци, Индији, Југоисточној Азији и Јужној Америци где су многе занатлије ‎наставиле да се баве традиционалним пословима. Велика потражња за уметничким ‎предметима од кованог гвожђа довела је до појаве нове врсте занатлија, тзв. ковача ‎уметника. Пионир ове врсте уметности је Филип Симонс (Philip Simmons) из ‎‎Чарлстона у Јужној Каролини. ‎

Најпознатији ковач у античкој митологији (види: грчка митолигија и римска ‎митологија) је био грчки бог Хефест, односно његов римски еквивалент ‎‎Вулкан. Као ковач богова правио је сва њихова оружја, посебно ‎‎муње за Зевса (тј. римског Јупитера), које је он бацао на ‎земљу.‎