Октобарска револуција

Из пројекта Википедија

У царској Русији све до почетка 20. века владао је феудални систем што је кочило развој производних снага што је било идеално за развој револуционарних организација. Почетком 1917. год. у Русији је било мобилисано око 16 милиона људи, а око 7 милиона већ је било изгинуло, рањено или нестало. Царска војска била је потиснута са источног фронта и велики порази изазивају незадовољство у народу, а цар Николај размишља и о склапању сепаратног мира. У то време скоро сви слојеви друштва били су спремни за преврат. Најрадикалнији су били Бољшевици који су желели да такво стање искористе за долазак на власт.

8. марта 1917. год. (23. фебруар по старом календару – фебруарска револуција) немири се претварају у побуну. Почело је рушење царског апсолутизма и полуфеудалног система у Русији. У следећа два дана постало је јасно да је реч о буржоаској револуцији. Цар распушта Думу, али је део посланика формирао Привремени извршни комитет. 12. марта војска отказује послушност и прелази на страну побуњеника. Револуционари заузимају Адмиралитет, Зимски дворац (Ермитаж), Петровпавловску тврђаву и хапсе последње чланове царске владе. Комитет се прогласио за привремену владу, а истовремено се формирао Петровградски совјет од 250 чланова који је такође желео да делује као влада, па је у Русији тако почео период двовлашћа. 14. марта Привремена влада добија подршку у односу на Совјет који је био под контролом бољшевика. У ноћи између 14. и 15. марта Николај Други Романов добровољно се одрекао царске власти. Регенство је поверио брату Михаилу, али је и он абдицирао, што су урадили и остали чланови царске породице. Тако је после 4 века завршен царистички период у историји Русије. Привремена влада је имала власт са Александром Фјодоровичем Керенским као најутицајнијим чланом, али је стање све више ишло на руку радикалним бољшевицима.

Привремена влада није успела да реши економску кризу у Русији. Бољшевици су своју шансу видели у захтеву да Русија одмах иступи из рата. Улице Петрограда 2. и 3. маја поново су биле поприште немира, који су захватили и Москву.

17. јула у Петрограду је након погубљења царске породице на улицама било неколико стотина хиљада људи. Долазило је до сукоба између демонстраната и владиних одреда. Немирима се придружују и бољшевици, а социјалиста Керенски са фронта довлачи верне трупе и прелази у контра офанзиву.

На свом четвртом конгресу бољшевици доносе одлуку о оружаном сукобу. Септембра 1917. год. Њихов вођа, Владимир Иљич Уљанов Лењин разрађује план устанка и методе освајања власти. «Црвени комесари» даноноћно ургирају за прекид рата и потписивање сепаратног мира са Немачком. Већи део војске био је под бољшевишком влашћу. Најактивнији револуционар био је Лав Давидович Бронштајн Троцки. Ипак, део вођа Бољшевика (Камењев и Зинојев) није био за устанак, али је коначну одлуку ипак донео Лењин.

7. новембра (25. октобра по старом календару – октобарска револуција) почела је побуна. Тада је био заказан «други сверуски конгрес совјета». Наоружани устаници крећу у акцију још у зору и заузимају најважније тачке Петрограда. Отпора није било, па је град већ ујутру био у рукама бољшевика, Влада је још увек држала Зимски доврац. Керенски је узалуд покушавао да пређе у контра-напад јер трупе нису извршавале његова наређења. Крстарица «Аурора» одбија да исплови и усмерава топове ка Зимском дворцу. Одлично припремљени устанак донео је брзу победу, практично без једног пуцња. Тако је почела историја комунизма у светској цивилизацији.

8. новембра 1917. год. Конгрес Совјета прихватио је да се до Уставотворне скупштине образује привремена влада «радника и сељака», под називом «Совјет народних комесара» (Совнарком), која је била састављена искључиво од бољшевика. Председник је био Лењин, комесар спољних послова Троцки, а унутрашњих Алексеј Иванович Риков. Створен је и посебан одбор за питање националности чији је председник био Стаљин, будући црвени император. Програм ове владе био је утемељен на Декретима о миру и земљи.

12. децмбра бољшевици су поражени на изборима, али нису ни помишљали на предају власти.

15. децмбра закључено је примирје са централним силама.

18. јануара 1918. год. састала се Уставотворна скупштина у Таврическом дворцу. Бољшевишко руководство убрзо је одлучило да забрани рад скупштини, па је 19. јануар донет декрет о распуштању Уставотворне скупштине којим се Совјети, као класне установе, проглашавају за оне који једино могу да победе отпор имућних класа и да поставе темеље социјалистичком друштву.

Тако је бољшевичка власт стала на ноге, али је уследио крвави грађански рат. Већи број виших царских официра се дигао против бољшевика, а први су почели да се окупљају Козаци у басену Дона. Силе Антанте су такође биле непријатељски располжене према новој власти и размишљало се чак и о формирању једног корпуса који би отишао за Русију и служио ка језгро за окупљање «белих». То је подржао и Јапан, али председник САД Вилсон, у складу са својим либерланим начелима, није дао своју сагласност па се без америчке помоћи није могло ништа озбиљније предузети.

Јануара 1918. год. званично је створена Црвена армија. Команду над војском преузима Троцки и до јесени окупља читавих 800.000 војника са крајњим циљем од 3 милиона.

3. марта 1918. год. након дугих преговора под тешким условима закључен је и мир у тврђави у Брест-Литовску, чиме је Лењин одужио свој дуг према Немачкој.

У априлу 1919. год. почело је повлачење француских и британских трупа из Русије. До краја јула сви градови западно од Урала пали су у руке бољшевика. Генерал «белих» Дењикин креће ка Москви у одлучујућу битку и долази на 200км од града. 14. октобра Црвена армија креће у контраудар. Поразе доживљавају и Јуденич и Колчак, а Врангел емигрира у Београд. У зиму 1919/20 Црвена армија заузима све градове у Сибиру. У лето 1920. год. ратује се у Бесарабији и Украјини. Црвена армија надире кроз Пољску и долази до Варшаве, али не успева да је освоји. И током 1921. год. вођени су спорадични сукоби. Јуна 1922. Јапанци се повлаче са руског Далеког истока. Тако је тежак и немилосрдан грађански рат дошао крају, а око 2 милиона људи је емигрирало из Русије.