Операција Бљесак
Из пројекта Википедија
Операција Бљесак | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Рата у Хрватској | |||||||||||||
Операција Бљесак |
|||||||||||||
|
|||||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||||
|
|
||||||||||||
Заповедници | |||||||||||||
{{{заповедник1}}} | {{{заповедник2}}} | ||||||||||||
Јачина | |||||||||||||
{{{јачина1}}} | {{{јачина2}}} | ||||||||||||
Губици | |||||||||||||
55 војника и полицајаца | 283 цивила, убијено или нестало | ||||||||||||
{{{подаци}}} |
1. маја 1995. године, хрватске војне и полицијске снаге су спровеле војну операцију под називом Бљесак на Западну Славонију, у саставу тадашње Републике Српске Крајине. У време напада подручје Западне Славоније било је под заштитом снага УН. За само 36 сати протерано је око 15 хиљада Срба, а 283 убијено или нестало, међу којима је 57 жена и деветоро деце.
[уреди] Војна операција
Aкција "Бљесак" почела је у раним јутарњим часовима 1. маја 1995. године, артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца. Око шест часова, хрватски оклопни одред ушао је у "тампон" зону, коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских "плавих шлемова".
Команда Унпрофора потврдила је да је добила обавештење о почетку напада на Западну Славонију, у којем нису наведени разлози. Након почетка операције, јордански "плави шлемови" су се повукли у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.
Хрватско Министарство унутрашњих послова саопштило је да је напад на Републику Српску Крајину само "полицијска операција" којом се "жели осигурати безбједност путника на дијелу аутопута од Загреба до Липовца", приписавши јој "локални карактер".
У избегличкој колони Срба, који су се спашавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској убијена су или нестала 283 лица, међу којима је 57 жена и деветоро деце. Српски збег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.
Већина од око 80.000 Срба напустила је своја огњишта и избегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избеглих, и то углавном старијих људи.
[уреди] Последице
Документационо-информативни центар "Веритас" наводи податак да се за протеклих десет година на своја огњишта у западној Славонији вратило између 1.200 и 1.500 прогнаних Срба.
Хрватски медији наводе да су крајишки Срби 2. и 3. маја као одговор на "Бљесак" бомбардовали Загреб, при чему је шесторо људи погинуло и око 150 рањено. За бомбардовање Загреба након "Бљеска" у Хашком трибуналу суди се тадашњем председнику Републике Српске Крајине Милану Мартићу.
До данас нико од генерала, који су је планирали и извели напад, није одговарао за злочине почињене на том подручју. У Хрватској се 1. мај обележава као празник кад је ослобођена Западна Славонија.
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |