Преподобни Арсеније Велики

Из пројекта Википедија

Преподобни Арсеније Велики је хришћански светитељ. Арсеније Велики је био родом из једне патрицијске породице у Риму.

Био је и добро школован, како у светским наукама и философији тако и у духовној мудрости. Предао се цркви на службу, и био је ђаконом велике цркве у Риму. Неожењен, повучен, ћутљив, молитвен, Арсеније је хтео тако проживети цео живот свој. Међутим цар Теодосије га је узео за васпитача и учитеља својих синова: Аркадија и Хонорија, и поставио га за сенатора окруживши га великим богатством, и почастима, и раскоши. Међутим све ово је више притискивало срце Арсенијево, него што га је задовољавало. Десило се једанпут, да је Аркадије учинио неку кривицу, и Арсеније га је зато казнио. Увређени Аркадије је смишљао освету своме учитељу. Када је Арсеније сазнао за то, преобукао се у одело просјачко, отишао на обалу морску, сео у лађу и отпловио у Мисир. Када је стигао у славни скит, постао је ученик славнога Јована Колова, и предао се подвигу. Сматрао је себе мртвим; и кад му је неко јавио, да му је један богати сродник умро и њему завештао све имање, он је одговорио: "Па ја сам пре њега умро, како му, дакле, ја могу бити наследником?" Повучен у једну пустињску келију као у гробницу, он је стално плео котарице од палминог лишћа, а ноћу се Богу молио. Избегавао је људе и сваки разговор са људима. Само празничним данима излазио је из келије и долазио у цркву на причешће. Да се не би олењио, он је себи често постављао питање: "Арсеније, зашто си дошао у пустињу? Провео је педесет пет година као пустињак, и за све то време био је углед монасима. Живео је сто година, и скончао природном смрћу после дуговременог труда и добровољно наложеног на себе мучеништва 448. године.

Српска православна црква слави га 8. маја по црквеном, а 21. маја по грегоријанском календару.