Прибој

Из пројекта Википедија

Општина Прибој се налази у Републици Србији, на тромеђи са Црном Гором и БиХ

Садржај

1 Географски положај
2 Демографија
3 Историја
4 Култура
5 Спољни извори:

[уреди] Географски положај

Општина Прибој се налази у југозападној Србији, у шумовитој области Старог Влаха, у плодној долини реке Лим. Прибој је смеште н на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине (односно, Републике Српске), а граничи се са општинама: Чајетина, Нова Варош, Пријепоље, Пљевља, Чајниче и Рудо.

Прибој захвата површину од 552 км².

Општина Прибој има изразито планински карактер, а најнижа надморска висина је 392 м, док је највиша 1.500 м.

[уреди] Демографија

Прибој је град у Србији, на тромеђи између Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе. Општина Прибој је имала пре Босанског рата 1991. године око 35.000 становника. Од тога били су 62% православци , 33% муслимани и 5% осталих вероисповести. Број становника по пoпису 2002. године је 19.600 у граду, и 30.377 у општини. Срба је у општини Прибој по последњем попису 22.523 (75 %), Бошњака 5.567 (18 %), Муслимана 1.427 (5 %), а осталих 860 (2 %).

[уреди] Историја

Не зна се тачно како је и када Прибој настао, али се сматра да су га подигли средњовековни српски феудалци као четвороугаони зидани град Јагат на падинама планине Бић ширећи своју власт и државу према Босни.

Сматра се да Прибој постоји још много пре 1418. године када се помиње први пут у историји и када га је освојио Исак-бег.Касније се помиње у Повељи краља Фридриха III из 1448. године, затим 1463. године у једном путопису помиње се Прибој у нахији Добрун, а други пут 1485. као седиште истоимене нахије. Потпуније податке о Прибоју, као граду, дали су Бенедикт Курипешић, словеначки путописац који је пролазио кроз Прибој 1530. године, и Евлија Челебија који је боравио у Прибоју 1662. године.

Дан када је Прибој први пут споменут као утврђење на Бићу у Повељи краља Фридриха III из 1448. године (20. јануар) узет је као дан општине Прибој.

Пре овог датума, дан општине Прибој је био 12. јануар.

Повољан стратешки положај доносио је Прибоју брз привредни развој, али и велика рушења и разарања: рушен је у време турских освајања, рушили су га Аустријанци у 17. веку, горео је 1809.године, а страдао је у време Балканских ратова, као и у Првом и Другом светском рату.

[уреди] Култура

Прибој је један од ретких градова у унутрашњости Србије који има континуирану позоришну традицију дужу од једног столећа. Прва позоришна представа припремљена је и изведена 1900. године. Редитељ Василије Марић је поставио на сцену Два цванцика по тексту познатог српског писца тога времена Милована Глишића. ( Аутор исцрпне монографије о овој теми је Фарук Диздаревић: ТАЛИЈА У ПРИБОЈУ, Прибој 1994. и 2002. – два издања).

Између два светска рата Прибој је имао прлично развијен културно-забавни живот – активно ради драмска секција, два Културно – уметничка друштва: Просвета и Гајрет, Градска читаоница (библиотека), Тамбурашки оркестар итд. Пошто није постојала наменска зграда за културу програми се реализују у Хотелу Стевовића, згради Основне школе, а тридесетих година прошлога века у новосаграђеној сали Соколксог дома која је имала позорницу.

Након завршетка Другог светског рата реновира се зграда Соколског дома и ту се до 1959. године одвија културни живот. Те године довршена је изградња данашње зграде Дома културе у којој ће се, од тада, одвијати скоро сви културни програми града. Данашњи Дом културе је најважнија адреса из области културе у граду и општини. При њему активно ради Аматерско позориште са две сцене – дечја и за одрасле, Клуб писаца (са богатом издавачком делатношћу), Рецитаторска секција; Дом културе је организатор и реализатор две угледне савезне књижевне манифестације – ЛИМСКЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ ( књижевни фестивал намењен песницима средњошколцима) и ЛИМСКЕ ВЕЧЕРИ ДЕЧЈЕ ПОЕЗИЈЕ (учествују основношколци од 5. до 8. разреда). Сваке године се у Дому културе реализује Регионални фестивал дечјих позоришта. Поред овога Дом културе је организатор ликовних изложби, позоришних представа, промоција књига, концерата, трибина и округлих столова итд.