Царство Марата
Из пројекта Википедија
Царство Марата, познато и као конфедерација Марата, била је хиндуска држава у Индији, која је постојала од 1674. до 1818. Основао ју је Чатрапати Шиваџи. Марате су срушиле Могулско царство и биле су успешна и последња препрека британским колонијалним интересима.
Садржај |
[уреди] Историја
Шиваџи је створио независну зону Марата око Пуна. Герилски је ратовао цели живот са могулским царем Аурангзебом и када је 1680. умро остало је велико Марата краљевство, које је било изложено нападима Могулског царства. Могулски напади су трајали од 1682. до 1707. Марате су постигле одлучну победу над Могулима и овладали су великим делом Индије. Шиваџијев унук Шаху је владао Маратама до 1749. Када је умирао оставио је свога пешву ( главнога министра) да даље влада уз одређено услове. Шивајеви наследници су остали номинални владари, a пешве (главни министри) су постали прави владари Марата. Царство Марата је представљало највећу препреку британским колонијалним интересима у Индији и током 18. века успешно је заустављало Британску источноиндијску компанију. Краљевство се распало када је дошло до унутрашњих свађа између номиналних владара и правих владара у виду главних министара.
Највећи опсег краљевство је постигло у 18. веку под Шахуом и пешвом Балаџи Баџи Раом. Марате су изгубиле од Афганистанаца у Трећој бици код Панипата 1761. Тај пораз је зауставио ширење царства и смањио је моћ пашви. Царство је постало лабавија конфедерација, а политичка моћ је остала унутар пет марата династија. Унутрашњи сукоби су битно ослабили Марата царство. Водила су се три рата Англо-маратски ратови са Британском источноиндијском компанијом. Задњи пешва Баџи Рао II је био поражен у Трећем англо-маратском рату 1818. Марата царство је тиме нестало, а бројне маратске државице су остале као принчевске државе у вазалном положају у односу на Британце.
[уреди] Шиваџи ( 1627.-1680.)
Марате су живеле у подручју око Сатаре на западном делу висоравни Декан, где се висораван среће са источним обронцима Западних Гата. Дуго су Марате одолевале нападима Могулског царства северне Индије. Под владаром Сиваџијем Марате су се ослободиле власти муслиманског султана од Биџапура. После тога Марате постају агресивније и нападају могулску територију. Напали су и опљачкали Сурат 1664. При томе су однели велико благо, које је омогућило каснији развој царства Марата. Шиваџи се прогласио царем 1674. До његове смрти Марате су заузеле делове централне Индије. Али касније су то изгубиле у сукобу са Могулима и Британцима
[уреди] Самбаџи (1681.-1689.)
Шиваџи је имао два сина Самбаџија и Раџарама. Старији син је био лакозапаљив и непопуларан. Самбаџи је крунисан и наставио је са експанзионистичком политиком. Раније је потукао Португалце и раџу из Мајсора. Могулски цар Аурангзеб је био забринут да би Марате могле ући у савез са Раџпутама, па је 1682. кренуо са огромном војском од 180.000 војника да заузме султанате Биџапур и Голконду. током осам година рата Самбаџи није никад изгубио битку или тврђаву у борби са Аурангзебом. Међутим издајом је 1688. ухвађен, мучен и расечен на делове.
Историја Jужне Азије       Историја Индије |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
| Камено доба | 70.000–7000. пне. | ||||
| Култура Мергар | 7000–3300. пне. | ||||
| Цивилизација долине Инда | 3.300.–1700. пне. | ||||
| Касна Харапа култура | 1700.–1300. пне.. | ||||
| Ведска цивилизација | 1500.–500. пне. | ||||
| · Краљевства античке Индије | · 1200.–700. пне. | ||||
| Махаџанапади | 700.–300. пне. | ||||
| Царство Магада | 684.–26. пне. | ||||
| · Маурија царство | · 321.–184. пне. | ||||
| Средња краљевства Индије | 230. пре Хр.–1279. нове ере | ||||
| · Сатавахана царство | · 230. пре Хр.–199. нове ере | ||||
| · Кушанско царство | · 60.–240. нове ере | ||||
| · Гупта царство | · 240.–550. | ||||
| · Чола царство | · 848.–1279. | ||||
| Исламски султанати у Индији | 1210.–1596. | ||||
| · Делхијски султанат | · 1206.–1526. | ||||
| · Декански султанат | · 1490.–1596. | ||||
| Хојсала царство | 1040.–1346. | ||||
| Виџајанагара царство | 1336.–1565. | ||||
| Могулско царство | 1526.–1707. | ||||
| Марата царство | 1674.–1818. | ||||
| Колонијална Индија | 1757.–1947. | ||||
| Подела Индије | 1947.- | ||||
| Историје држава Република Индија · Пакистан · Бангладеш Шри Ланка · Непал · Бутан · Малдиви |
|||||
| Регионалне историје Пенџаб · Јужна Индија · Тамил Наду · Бенгал · Асам Пакистански региони · Синд · Тибет |
|||||
[уреди] Раџарам и Тарабај (1689.-1707.)
Раџарам је седиште Марата преместио у Сатару, који је 1700. дошао под опсаду, па се предао Могулима.У то време је Раџарам умро, а његова жена Тарабај је преузела власт као регент у име њеног сина Шиваџија II. Тарабај је херојски предводила Марате, па су Марате до 1705. прешли реку Нармаду и заузели Малву, која је била у могулском поседу. То је била одлучна битка, којом су Могули заувек изгубили своју истакнуту позицију на индијском подконтиненту. Марате су били победници после дуге жестоке битке. Та победа је поставила темеље каснијим освајањима под Пешвама.
[уреди] Шаху (1707.-1749.)
После смрти могулског цара Аурангзеба 1707., из могулског заробљеништва је ослобођен Шаху (Шахуџи), син убијеног цара Самбаџија. Шахуџи је одмах почео полагати право да буде цар Марата. То је довело до сукоба међу Маратама. Власт Могула је постала јако слаба. Овисили су о савезништвима. Марате су успеле да заузму Делхи и свргну могулског владара. Марате су овладале великим делом Индије.
[уреди] Пешва Баџирао I (1720.-1740.)
Социјална мобилност У Марата царству омогућила је његово ширење. Пешва је владао царством иако је био син обичног човека: Предводио је војску и име цара и освојио је Раџастан 1735., Делхи 1737, а Орису и Бенгал 1740.
[уреди] Пешва Балаџи Баџирао (1740.-1761.)
Балаџи Баџирао је био син од Баџираоа I и постао је пешва. Од 1741. до 1745. било је релативно мирно раздобље на Деканској висоравни. Шаху је умро 1749. До 1760. Марате су достигле зенит, а територија је обухватала трећину јужне Азије.
[уреди] Пропадање царства
Афганистанци под водством Ахмад шах Абдалија су победили Марате у трећој бици код Панипата 1761. То је била одлучна битка у којој је афганистанска коњица победила Марате, које су располагале артљеријом. Унутрашње трзавице међу Маратама допринеле су томе поразу. Заустављено је ширење Марата царства. Том битком је спречено да Марате поново освоје Делхи, а после битке је настављена фрагментација Марата царства. Следећи пешва је покушао да поново прави снажно царство. Међутим морао је давати полуатономан статус најјачим витезовима, што доводи до фрагментације. Британска источноиндијска компанија се 1775. умешала у борбу за наследство у Пуну. То је био први Англо-маратски рат, који је завршен статусом кво 1782. Поново се Британци уплићу и интервенишу у Бароди подржавајући једног претендента на престо против другога, тако да махараџа признаје Британце, да би добио независност од царства Марата. Током Другог Англо-Маратског рата Британци поново успевају да склопе уговор са пешвом. Трећи англо-маратски рат (1817. -1818. ) је био задњи покушај Марата да задрже независнот. Поражени су и изгубили су независност, а Британија је добила контролу над веђином Индије. Поједине Марата државице остале су после тога пораза, али морале су признавати вазални положај у односу на Британију. Задњи пешва Нана Сахиб био је један од вођа сепоја устанка, тј Првог индијског рата за независност 1857.
