Шабац
Из пројекта Википедија
Координате: 44° 45′ СГ Ш, 19° 42′ ИГД
Шабац | |
Округ | Мачвански |
Градоначелник | |
Површина | |
Географска дужина и ширина | 44°76′28″N, 19°69′03″E |
Становништво | 75.339 (2002) |
Позивни број | + 381(0)15 |
Поштански број | СЦГ-15000 |
Регистарске таблице | ŠA |
Званична презентација града |
Шабац (лат. Šabac ) је град у западној Србија на обалама реке Саве. Привредно,културно и административно је средиште Мачванског округа . Према попису из 2002. године на подручју града Шапца живело је 75.339 становника, рачунајући приградска насеља.
Садржај |
[уреди] Историја
За више информација погледајте Историја Шапца
Археолошка налазишта у граду и околини потврђују да су на овом простору постојала насеља још у младем каменом добу, а да су од почетка нове ере овде били Римљани. Током трајања Немањићке државе, у XIII и XIV веку, Шабац је био у њеном саставу и припадао је Мачванској бановини. Из тог периода датира и име Мачва, која данас означава плодну равницу која се простире од Шапца ка Дрини а некада је означавало име града. Није утврђено где се тај град налазио, јер никакви материјални остаци нису сачувани. Неки историчари помињу могућност да је он био поред Саве, низводно од данашњег Шапца, па се чак доводи у везу постојање овог града са престоницом краља Драгутина који је владао овим просторима почетком XIV века. Поуздано се зна да је овај српски краљ имао летњиковац у Дебрцу, 25 км низводно Савом од Шапца, чији остаци постоје сачувани и данас.
Током средњег века, на месту данашњег Шапца постојало је словенско насеље под именом Заслон, што је означавало некакав брег, узвишење, или заклон од водених непогода. Постојање овог насеља забележено је у дубровачким списима из 1454. године.
Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава - Савац - Шабац.
[уреди] Култура и уметност
- Библиотека Шабачка
- Шабачко Позориште
- Шабачки Музеј
- Међуопштински историјски архив
- Културни центар
- Дом културе Прњавор
- Куд Абрашевић
- Удружење ликовних стваралаца Шапца
- Завичајно удружење књижевних стваралаца Шапца
[уреди] Месне Заједнице
- Градске Месне Заједнице
- Баир
- Касарске ливаде
- Доњи Шор
- Жика Поповић
- Јевремова Николе
- Камичак
- Камењак
- Летњиковац
- Преки Шор
- Шипурске Ливаде
- Приградске Месне Заједнице
- Мајур
- Јевремовац
- Поцерски Причиновић
- Јеленча
- Мишар
- Сеоске Месне Заједнице
- Бела Река
- Богосавац
- Бојић
- Букор
- Варна
- Волујац
- Горња Врањска
- Горња Румска
- Грушић
- Двориште
- Десић
- Добрић
- Доња Румска
- Дреновац
- Дуваниште
- Жабар
- Заблаће
- Змињак
- Корман
- Криваја
- Липолист
- Мала Врањска
- Маови
- Мачвански Причиновић
- Метлић
- Милошевац
- Миокус
- Мрђеновац
- Накучани
- Поцерски Метковић
- Орашац
- Орид
- Петковица
- Петловача
- Предворица
- Прњавор
- Радовашница
- Рибари
- Синошевић
- Слатина
- Слепчевић
- Табановић
- Церовац
- Цуљковић
- Шеварице
- Штитар
[уреди] Знаменити Шапчани
У периоду који обухвата крај XIX и почетак XX века, Шабац даје неколико значајних личности из области културног и научног стваралаштва. Истичу се:
- Јанко М. Веселиновић - књижевник
- Владимир М. Јовановић - песник
- Лаза К. Лазаревић - књижевник
- Стојан Новаковић - књижевник, академик, дипломата
- Милорад С. Поповић - песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац
- Владимир Станимировић - књижевник, правник, преводилац
- Станислав Винавер - песник, преводилац и приповедач
- Ђорђе Нешић - лекар
|
|||||
---|---|---|---|---|---|
Преко милион становника: | Београд | ||||
Преко 100.000 становника: | Крагујевац | Ниш | Нови Сад | Призрен | Приштина | ||||
Преко 19.000 у централној Србији: | Аранђеловац | Бор | Врање | Горњи Милановац | Зајечар | Јагодина | Краљево | Крушевац | Лесковац | Лозница | Нови Пазар | Параћин | Пирот | Пожаревац | Прибој | Прокупље | Смедерево | Смедеревска Паланка | Ћуприја | Чачак | Ужице | Шабац | ||||
Преко 19.000 у Војводини: | Апатин | Бачка Паланка | Бечеј | Врбас | Вршац | Зрењанин | Инђија | Кикинда | Кула | Панчево | Рума | Сента | Сомбор | Сремска Митровица | Суботица | Темерин | ||||
Преко 19.000 на Косову и Метохији: | Гњилане | Ђаковица | Косово Поље | Косовска Митровица | Обилић | Ораховац | Пећ | Подујево | Урошевац | ||||
Види још : | списак градова и списак насељених места |