Јован Илкић

Из пројекта Википедија

Јован Илкић
архитекта Јован Илкић
рођен:	25. март, 1857. Земун, Аустријско Царство
преминуо:	22. јануар, 1917. Нежидер, Аустро-Угарска

Јован Илкић (1857-1917) био је српски архитекта који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у последњој четвртини XIX и почетком XX века.

Рођен је у трговачкој породици у Земуну, где је завршио основну школу и нижу гимназију. У Бечу је завршио реалну гимназију, а затим се уписао на студије архитекутре код Теофила Ханзена на Академији лепих уметности. Дипломирао је 1883. године. До августа исте године био је запослен у Ханзеновом бироу за граћење Парламента у Бечу, а затим је дошао у Србију, на позив краља Милана Обреновића, да доврши радове на уређењу Старог двора. По доласку у Србију запослио се у Министарству грађевина где је радио као контрактуални инжењер од 1883. до 1899. године и као редовни инжењер од 1900. до 1910. године. У Мађарску је отишао 1910. године и током 1911. и 1912. године радио је на изградњи комплекса фабрике Пелман у Будимпешти. У Београд се вратио 1912. године. Сматра се да је као изузетно плодан градитељ успео да оствари стотинак пројеката.

Пројектовао је многа значајна здања у Београду: кућу Алексе Крсмановића на Теразијама 31 (1885), кућу Милана Пироћанца у Француској 7 (око 1885), кућу Милорада Павловића у Краља Петра 13-15 (око 1890), Официрски дом у Краља Милана 48 (1895, са Милорадом Рувидићем), Дом Друштва светог Саве у Цара Душана 13 (1889/90), Народну скупштину (1902-1936), хотел Москва (1905).

Међу значајна Илкићева дела у Србији спадају и црква св. Тројице у Параћину (1894), зграде Начелства и Суда у Ваљеву (почетак XX века), звоник и припрата старе цркве св. Духа у Крагујевцу (1907) и др.

Јован Илкић је био ожењен Паулином-Паулом Кнепер из Беча. Имали су петоро деце: синове Павла и Ђорђа-Ђуру и ћерке Ангелину, Јелисавету-Елу и Јованку. Њихов син Павле био је, такође, архитекта који довршио здање Народне скупштине у Београду, започето према очевом пројекту.

Хотел "Москва" у Београду

[уреди] Литература

Богдан Несторовић, Јован Илкић, београдски архитекта, Годишњак града Београда XIX, Београд 1972, 253-270.
Дивна Ћурић-Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, Београд 1981.
Миодраг Јовановић, Теофил Ханзен, "ханзенатика" и ханзенови српски ученици, Зборник за ликовне уметности Матице српске 21, Нови Сад 1986, 235-258.
Александар Кадијевић, Један век тражења националног стила у српској архитектури. Средина XIX – средина XX века, Београд 1997. ISBN 86-395-0339-7
Љиљана Милетић-Абрамовић, Архитектура резиденција и вила Београда 1830-2000, Београд 2002. ISBN 86-7594-005-X
Драгиња Маскарели, "Илкићев пројекат за Епархијски дом у Нишу – пример неовизантијских

Народна скупштина у Београду

стремљења у новијој српској архитектури", in: Ниш и Византија. Зборник радова I, Ниш 2003, 141-152. ISBN 86-7455-575-6
Драгиња Маскарели, Хотел "Москва" у Београду, ДаНС 55, Нови Сад 2006, 70-71.