Nehemija

Poglavlje 5

1 Velika se vika digla me??u ljudima i ??enama protiv njihove bra??e ??idova.
2 Jedni su govorili: "Zala??emo svoje sinove i k??eri da bismo mogli nabaviti p??enice te jesti i ??ivjeti."
3 Drugi su govorili: "Zala??emo svoja polja, vinograde svoje i ku??e svoje da bismo mogli nabaviti p??enice za vrijeme gladi."
4 Drugi su opet govorili: "Moramo uzaimati novac na polja svoja i vinograde da bismo mogli isplatiti kraljeve namete.
5 Tijelo je na??e kao tijelo bra??e na??e, sinovi su na??i kao i njihovi, a mi moramo predavati u ropstvo svoje sinove i k??eri; me??u na??im k??erima neke su ve?? robinje! A mi ne mo??emo ni??ta jer polja na??a i vinograde dr??e drugi."
6 Razljutio sam se veoma kad sam ??uo njihovu viku i te rije??i.
7 Po??to sam u sebi promislio, prekorio sam velika??e i odli??nike rije??ima: "Vi name??ete teret svojoj bra??i!" I sazvao sam protiv njih velik zbor.
8 I rekao sam: "Mi smo, koliko smo mogli, otkupili svoju ??idovsku bra??u koja bijahu prodana poganima. A sada vi prodajete svoju bra??u da bismo ih otkupili!" Svi su ??utjeli i nitko nije odgovorio.
9 Nastavio sam: "Nije dobro to ??to ??inite. Ne treba li da hodite u strahu Boga na??ega da se tako uklonimo ruglu neprijateljskih naroda?
10 I ja, i moja bra??a, i moji momci davali smo im novaca i ??ita. Ali smo im dug oprostili.
11 Vratite im i vi jo?? danas njihova polja, vinograde, maslinike i ku??e njihove i oprostite im postotak u novcu, u ??itu, u vinu, u ulju, ??to ste im ga nametnuli."
12 A oni odgovori??e: "Vratit ??emo; ne??emo od njih ni??ta tra??iti. U??init ??emo kako si rekao." Tada pozvah sve??enike i naredih neka se zakunu da ??e u??initi kako su obe??ali.
13 Zatim istresoh skute svoje odje??e govore??i: "Neka Bog ovako istrese iz vlastite ku??e i imanja svakog ??ovjeka koji se ne bude dr??ao ovog obe??anja! Tako bio istresen i ispra??njen!" A sav zbor odgovori "Amen!" hvale??i Jahvu. I narod je u??inio prema ovom dogovoru.
14 I od dana kad mi je kralj naredio da budem upravitelj u zemlji Judinoj, od dvadesete do trideset i druge godine kraljevanja Artakserksa, za dvanaest godina ja i moja bra??a nismo nikada jeli upraviteljskog kruha.
15 Ali prija??nji upravitelji, moji prethodnici, ugnjetavahu narod: svakoga su dana od njega uzimali ??etrdeset ??ekela srebra za kruh; i njihove su sluge ugnjetavale narod. A ja nisam nikada tako ??inio, zbog straha Bo??jega.
16 ??ak sam se jednako dr??ao posla oko zida i nisam kupio ni jedne njive! Svi su moji momci bili ondje okupljeni na poslu.
17 Za mojim su stolom jeli ??idovi i odli??nici, njih stotinu i pedeset na broju, osim onih koji su k nama dolazili iz okolnih naroda.
18 Svakoga se dana o mom tro??ku pripremalo jedno gove??e, ??est biranih ovaca i peradi; svakih deset dana donosilo se obilje vina za sve. A opet nisam nikada tra??io upraviteljskog poreza na kruh, jer je narod ve?? bio te??ko optere??en.
19 Spomeni se, Bo??e moj, za moje dobro svega ??to sam u??inio ovome narodu!