Архиепископ
Из пројекта Википедија
Архиепископ (архибискуп, архипискуп; грч. архи- + епископ, словенски надшкоф), високи чин у православним и неким другим црквама (одговара надбискупу у Римолатоличкој цркви); поглавар архиепископије; први међу епископима, православни епископ (владика) са седиштем у центру црквене покрајине, носи титулу митрополита; први владика; главни епископ; старешина аутокефалне цркве; почасна титула за епископа.
Мада су сви епископи једнаки по власти, ради очувања јединства цркава и ради узајамне помоћи у отежаним околностима, још Апостолска правила неким епископима дају право врховног надзора над другима. У 34. правилу одлучено је: епископи сваког града треба да знају који је први међу њима, и да га признају као руководиоца, па ништа што је преко њихове власти не треба да чине без његовог мишљења.
Епископ александријски први је добио титулу архиепископа, вероватно због величине његове епархије, јер је он управљао црквеним пословима у читавом Египту, Либији (Ливији) и Пентапољу. После успоставе патријархата, звање архиепископа добијали су они митрополити који су задржали аутокефалност, тј. нису били зависни од овог или оног патријарха (на пример, кипарски архиепископ. И патријарси, и архиепископи, и митрополити увек су се потписивали једноставно као епископ овог или оног града. У Русији је први епископ који је добио звање архиепископа био новгородски, 1165. године. Сада је то звање почасна титула и као награда даје се епископима.
Поглавар Српске православне цркве носи титулу архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.
