Боја
Из пројекта Википедија
Појам боја се односи на одређени свјетлосни осјећај физичке особине свјетлости, чија електромагнетна кретања прима наш визуелни апарат (око и дио мозга задужен за интерпретацију података), а која долазе из неког извора или се одбијају са површине неке материје. Зраке свјетлости су електромагнетска кретања тачно одређених таласних дужина. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 ангстрема. Сва остала свјетлосна кретања осјећамо другим чулним органима.
Када кретање одређене таласне дужине дође до људског ока, изазива се тачно одређен надражај који има као резултат перцепцију жутог, плавог, црвеног, итд. Ако у наше око стигну у снопу кретања свих таласних дужина тада осјећамо безбојност односно бијело. Дакле, ако нека материја одбија све зраке свјетлости, тј. све свјетлосне таласне дужине, тада ту материју видимо као бијелу. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину према нашем оку, онда ту материју видимо као црну. Између те двије границе налази се цио спектар боја.
Када пустимо да бијело сунчево свјетло падне на стаклену призму, оно се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне дијелове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат називамо сунчев спектар боја. У сунчевом спектру се могу јасно видјети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође можемо видјети послије кише, када се сунчеве зраке ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја (дуга). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра.
Боја се, такође, односи на прашкасту материју или пигмент, који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везним средствима, се користе као средство за бојење и њиховим међусобним мијешањем се могу добити све боје.
Проблематиком боја су се током историје људске цивилизације бавили многи угледни и учени људи међу којима се нарочито истакао њемачки физичар Вилхелм Оствалд, који је и први направио данас општеприхваћену подјелу боја према хроматским својствима.
Боја има различита својства: хроматска, тонска и контрастна.
Садржај |
[уреди] Хроматска својства
Боје се према хроматским својствима дијеле на шарене и нешарене, тј. хроматске и ахроматске (неутралне). Шарене или хроматске боје су све оне које се налазе унутар сунчевог спектра, а нешареним или ахроматским припадају црна, бијела и сиве, које се такође називају "небоје".
Боје које се налазе унутар сунчевог спектра се дијеле на:
- Примарне или основне боје
- Секундарне боје
- Терцијалне боје
[уреди] Примарне или основне боје
Црвена, плава и жута спадају у примарне или боје првог реда. Међусобним мијешањем ове три боје добијају се све остале.
[уреди] Секундарне боје
Боје другог реда, или секундарне боје, добијају се када помјешамо двије основне боје у омјеру 2:2 тако да, у секундарној боји имамо двије примарне боје.
1. црвена + плава = љубичаста
2. плава + жута = зелена
3. жута + црвена = наранџаста
Тако произлази да су наранџаста, зелена и љубичаста боје другог реда.
[уреди] Терцијарне боје
У боје трећег реда, или терцијарне боје, убрајамо све остале нијансе боја које настају мијешањем једне основне и једне секундарне боје у различитим омјерима. Дијелимо их на чисте и неутралне.
[уреди] Тонска својства
Додавањем ахроматских боја, бијеле или црне, некој другој боји настаје тоналитет боја. Тоналитет је количина свјетла у некој боји. Бијела и црна, мијешане са неком хроматском бојом мијењају њен тоналитет или, боље речено, чине је свјетлијом или тамнијом.
[уреди] Ахроматски тонови
Ахроматски тонови настају као резултат мијешања ахроматских боја, чиме настаје сива. Њих представљају све нијансе сиве боје.
[уреди] Свијетли хроматски тонови
Свјетли хроматски тонови настају додавањем бијеле у чисту боју.
[уреди] Загашени хроматски тонови
Загашени хроматски тонови настају додавањем црне у чисту боју.
[уреди] Мутни хроматски тонови
Настају мијешањем сиве и чисте боје.
[уреди] Терцијарни чисти и неутрални тонови
Терцијарни чисти тонови подразумијевају све нијансе боје које добијемо, на примјер, мијешањем жуте и црвене у различитим омјерима, осим наранџасте, која је секундарна боја. Исто важи и за све остале комбинације основних боја.
Неутрални терцијарни тонови су резултат мијешања једне основне и једне секундарне боје. На примјер, када жуту потамнимо љубичастом или наранџасту плавом настају неутрални тонови трећег реда.
[уреди] Деградација боје
Деградацијом боје постижу се тонске вриједности боје. Било која чиста боја посједује колористичку јачину, интензитет и жаркост. Додавањем црне и бијеле у чисту боју губе се те вриједности. Тај феномен се назива деградацијом боје.
Категорије страница: Физика · Светлост · Боја · Опажање · Вид · Уметност · Сликарство · Изабрани чланци на hr.вики
