Бугарска

Из пројекта Википедија

Координате: 42° 39' СГ Ш, 25° 24' ИГД

Бугарска (България) је држава у југоисточној Европи. Граничи с Грчком и Турском на југу, Србијом и Македонијом на западу и Румунијом на северу. Главни град Бугарске је Софија. Укупно становништво је 7.537.929. Од тих 83,9% су Бугари, 9,4% су Турци, и 4,7% су Роми. Најраширенија вера је православна.

Садржај 1 Историја Бугарске 1.1 XVIII и XIX век 1.2 После ослобођења Бугарске и ХХ век 2 Географија 3 Политичке поделе 4 Становништво 5 Види још 6 Галерија слика 7 Спољашње везе

[уреди] Историја Бугарске

За више информација погледајте Историја Бугарске.

Бугарска је на Балкану имала снажне средњевековне државе - прво бугарско царство са престоницама у Плиски и Преславу (VII-XI в.) и друго бугарско царство са престоницом Велико Трново у XII-XIV веку. У време другог царства бугарски владари били су и у рођачким везама са српским двором. Свети Сава је умро и сахрањен у Трнову, престоници бугарске државе, у припрати цркве Четрдесет мученика. Како је бугарска средњевековна држава пала под власт Османлија пре српске, дошло је до пресељења учених духовника у деспотовину...

[уреди] XVIII и XIX век

Национални препород проистекао је код Срба и Бугара из тежњи за ослобођењем од турског ропства, кроз формирање националне идеје на новим, просветитељским основама. Важну улогу су при томе имале идеје о словенској узајамности, које су из дела попут Историје разних словенских народа, најпаче Бугара, Хорвата и Срба Јована Рајића, Стематографије Христифора Жефаровича, утицале и на бугарске препородитеље. Након просветитеља, националне барјаке су понели романтичари. Када су српски устаници почели да освајају све већу аутономију од Турака, Обреновићи су подржавали на различите начине напоре Бугара за ослобођењем. Велики број бугарских књига и неки часописи су штампани у српским градовима. С друге стране, Бугари су учествовали у акцијама побуне у српским градовима, као нпр. после догађаја на Чукур чесми.

[уреди] После ослобођења Бугарске и ХХ век

Током ратова Турске против Русије и православних држава на Балкану, ослобођена је Бугарскa 1878. године, да би потом била призната, најпре на Сан-Стефанском миру, а после ревизије, у суженим границама на Берлинском конгресу. Обостране територијалне претензије према неослобођеним деловима турске империје довеле су до српско-бугарског рата 1885. године, који је Србија изгубила на Сливници, те балканских ратова, које је изгубила Бугарска.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Бугарске.

Бугарска се налази на важном прометном правцу који долином реке Марице повезује средњу Европу са Малом Азијом и Блиским истоком. Прометно значење има и гранична река Дунав којом се извозе пољопривредне сировине, а важна је и за добијање енергије. Рељефно је Бугарска разнолик простор. Окосницу чини Марица са својом долином (Тракија). То су обрадиве површине на којима, уз маритимне климатске утицаје са Егејског мора, успевају различите културе (дуван, памук, поврће, пиринач, винова лоза, житарице).

Јужније су стари Родопи, богати угљем и обојеним металима. Осим рударства, становништво се овде бави и шумарством и овчарством.

Северно од Марице налази се Стара планина или Балкан која је, супротно називу, младог, терцијарног постанка. У бројним заштићеним котлинама позната је производња ружа и ружиног уља које се користи у козметичкој индустрији. Између Балкана и Дунава заравњена је Бугарска плоча. На лесним наслагама настало је плодно тло где се уз умерену климу развила разноврсна пољопривредна производња.

У већим су градовима индустријска постројења у којима ради највећи део бугарског становништва. То су Пловдив на Марици, Русе на Дунаву, Варна и Бургас на црноморској обали. Главни град Софија (1.2 мил.ст.) смештен је на прометном правцу који из Средње Европе води на Блиски исток.

[уреди] Политичке поделе

Од 1999. године Бугарска је подељена на 28 провинција или области. Пре тога је била подељена на 9 области, још од 1987. године. Области су добиле име по главном и највећем граду у тој области. Тих 28 области су:

Благоевград Бургас Добрич Габрово Хасково Карџали Кјустендил

Ловеч Монтана Пазарџик Перник Плевен Пловдив Разград

Русе Шумен Силистра Сливен Смолyан Софија Софија Област

Стара Загора Тарговиште Варна Велико Трново Видин Вратса Јамбол

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Бугарске.

Према попису становништва из 2001. Бугарска је имала 7.932.984 становника. Број становника се смањује због ниског наталитета и исељавања, тако да је Бугарска пре 16 година, 1975. имала већи број житеља (8.729.666 према попису).

Према вероисповијести већина су православне вере.

Етнички састав је био следећи: Бугари 83.9 %, Турци 9.4 %, Роми 4.7 % и други.

[уреди] Види још

• Бугари
• Списак Бугара
• Музика Бугарске
• Бугарска књижевност
• Бугарска уметност

[уреди] Галерија слика

Зграда Бугарског парламента	Катедрала Александра Невског у Софији	Попово језеро	Село Врата у Бугарској
Обала Црног Мора	Планине Рила	Улаз у пећину Бачо-Киро	Пећина Леденика

[уреди] Спољашње везе

• Упознајте Бугарску
• Посетите Бугарску