Бугарска
Из пројекта Википедија
Координате: 42° 39' СГ Ш, 25° 24' ИГД
Мото: Съединението прави силата | |
Химна: Мила родино | |
Главни град | Софија |
Службени језик | бугарски |
Председник: | Георги Прванов |
Премијер: | Сергеј Станишев |
Независност: | 22. септембар 1908 |
Површина | |
- Укупно | 111.001,9 km² (102.) |
- Вода (%) | 0,3 |
Становништво | |
- 2003. | 7.537.929 (88) |
- Густина | 67,9/km² |
Валута | Бугарски Лев (100 стотинки ) |
Временска зона | UTC +2 до +3 |
Интернет домен | .bg |
Позивни број | +359 |
Бугарска (България) је држава у југоисточној Европи. Граничи с Грчком и Турском на југу, Србијом и Македонијом на западу и Румунијом на северу. Главни град Бугарске је Софија. Укупно становништво је 7.537.929. Од тих 83,9% су Бугари, 9,4% су Турци, и 4,7% су Роми. Најраширенија вера је православна.
Садржај |
[уреди] Историја Бугарске
За више информација погледајте Историја Бугарске. |
Бугарска је на Балкану имала снажне средњевековне државе - прво бугарско царство са престоницама у Плиски и Преславу (VII-XI в.) и друго бугарско царство са престоницом Велико Трново у XII-XIV веку. У време другог царства бугарски владари били су и у рођачким везама са српским двором. Свети Сава је умро и сахрањен у Трнову, престоници бугарске државе, у припрати цркве Четрдесет мученика. Како је бугарска средњевековна држава пала под власт Османлија пре српске, дошло је до пресељења учених духовника у деспотовину...
[уреди] XVIII и XIX век
Национални препород проистекао је код Срба и Бугара из тежњи за ослобођењем од турског ропства, кроз формирање националне идеје на новим, просветитељским основама. Важну улогу су при томе имале идеје о словенској узајамности, које су из дела попут Историје разних словенских народа, најпаче Бугара, Хорвата и Срба Јована Рајића, Стематографије Христифора Жефаровича, утицале и на бугарске препородитеље. Након просветитеља, националне барјаке су понели романтичари. Када су српски устаници почели да освајају све већу аутономију од Турака, Обреновићи су подржавали на различите начине напоре Бугара за ослобођењем. Велики број бугарских књига и неки часописи су штампани у српским градовима. С друге стране, Бугари су учествовали у акцијама побуне у српским градовима, као нпр. после догађаја на Чукур чесми.
[уреди] После ослобођења Бугарске и ХХ век
Током ратова Турске против Русије и православних држава на Балкану, ослобођена је Бугарскa 1878. године, да би потом била призната, најпре на Сан-Стефанском миру, а после ревизије, у суженим границама на Берлинском конгресу. Обостране територијалне претензије према неослобођеним деловима турске империје довеле су до српско-бугарског рата 1885. године, који је Србија изгубила на Сливници, те балканских ратова, које је изгубила Бугарска.
[уреди] Географија
За више информација погледајте Географија Бугарске. |
Бугарска се налази на важном прометном правцу који долином реке Марице повезује средњу Европу са Малом Азијом и Блиским истоком. Прометно значење има и гранична река Дунав којом се извозе пољопривредне сировине, а важна је и за добијање енергије. Рељефно је Бугарска разнолик простор. Окосницу чини Марица са својом долином (Тракија). То су обрадиве површине на којима, уз маритимне климатске утицаје са Егејског мора, успевају различите културе (дуван, памук, поврће, пиринач, винова лоза, житарице).
Јужније су стари Родопи, богати угљем и обојеним металима. Осим рударства, становништво се овде бави и шумарством и овчарством.
Северно од Марице налази се Стара планина или Балкан која је, супротно називу, младог, терцијарног постанка. У бројним заштићеним котлинама позната је производња ружа и ружиног уља које се користи у козметичкој индустрији. Између Балкана и Дунава заравњена је Бугарска плоча. На лесним наслагама настало је плодно тло где се уз умерену климу развила разноврсна пољопривредна производња.
У већим су градовима индустријска постројења у којима ради највећи део бугарског становништва. То су Пловдив на Марици, Русе на Дунаву, Варна и Бургас на црноморској обали. Главни град Софија (1.2 мил.ст.) смештен је на прометном правцу који из Средње Европе води на Блиски исток.
[уреди] Политичке поделе
Од 1999. године Бугарска је подељена на 28 провинција или области. Пре тога је била подељена на 9 области, још од 1987. године. Области су добиле име по главном и највећем граду у тој области. Тих 28 области су:
|
|
|
[уреди] Становништво
За више информација погледајте Демографија Бугарске. |
Према попису становништва из 2001. Бугарска је имала 7.932.984 становника. Број становника се смањује због ниског наталитета и исељавања, тако да је Бугарска пре 16 година, 1975. имала већи број житеља (8.729.666 према попису).
Према вероисповијести већина су православне вере.
Етнички састав је био следећи: Бугари 83.9 %, Турци 9.4 %, Роми 4.7 % и други.
[уреди] Види још
- Бугари
- Списак Бугара
- Музика Бугарске
- Бугарска књижевност
- Бугарска уметност
[уреди] Галерија слика
[уреди] Спољашње везе
Будуће чланице од 1. јануара 2007 : Бугарска • Румунија
Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: БЈР Македонија
Земње потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом.