Владимир Матијевић
Из пројекта Википедија
Владимир Матијевић (1854-1929) је оснивач најважније хуманитарне организације између два светска рата Српског Привредног друштва Привредник, 1897, велике Српске банке и Савеза земљорадничких задруга. Мало је српских привредника који су за живота стекли такав углед и поштовање својих сународника, као што је то случај са Владимиром Матијевићем. Иако је од савременика сматран за "највећег, највреднијег и најзаслужнијег радника на национално-културном и привредном пољу", потоње генерације Срба, чијем је напретку посветио највећи део живота, у потпуности су га потисле у заборав.
Садржај |
[уреди] Ране године
Владимир Матијевић се родио на Кордуну, у селу Горње Будачко, код Војнића, у близини Карловца, 3. августа 1854. године, као треће од деветоро деце.
Отац Петар, до распуштања Војне границе, био је официр седме чете Слуњске граничарске регименте, када је, као порезник, прешао у цивилну службу.
Сва Матијевићева браћа и сестре умрли су још у раној младости или у средњем добу, тако да је једино он доживео зреле године. Будући да је потицао из официрске породице лошег материјалног стања, по жељи родитеља, после основне школе, уписао је региментску кадетску школу у Турну код Карловца. Међутим, када је отац, као разборит човек, који се, стицајем околности, доста кретао у друштву образованих Срба разнородних занимања, уочио отпор који његов син испољава према војсци и војном позиву, пружио је подршку младом Владимиру да настави школовање у редовним цивилним школским установама. Управо уз његову помоћ, са непуних седамнаест година, непосредно пре ступања у војну службу, Матијевић је уписао реалку у Раковцу, у непосредној близини Карловца. Током школовања, на Матијевића је велики утицај извршио прота Никола Беговић, познати национално-просветни делатник, који му је предавао веронауку. Беговић је, поред тих предавања, своје ђаке учио српску историју и напајао их народном књижевношћу. Беговићевом утицају може се приписати и Матијевићево учешће, као добровољца, у Српско-турском рату, 1876. године.
[уреди] Практикант код загребачког Сахера
Послушавши савет једног очевог пријатеља да, због урођене окретности, речитости и комуникативности, изабере посао трговца, Матијевић је, после реалке, уписао Високу трговачку школу у Бечу.
Када је завршио школовање, запослио се у трговачкој радњи Густава Сахера у Загребу, где је радио као практикант, а потом као заступник и трговачки путник. Од самог почетка, пажљиво је пратио и упијао начин рада, проучавајући практичне трговачке послове. Као вредан, способан, послован и перспективан човек, који је све послове завршавао на време, ефикасно и педантно, био је миљеник свих власника трговачких пословница код којих је радио. Праксу је стицао по највећим трговачким фирмама, доприносећи да свака од њих прошири послове и увећа капитал.
Преданим радом, и сам Матијевић стекао је значајна новчана средства, када му је 1882. године, у његовој двадесет и седмој години, Коншак, власник највеће трговачке радње у Загребу и његов последњи послодавац, постао пословни партнер. Под Матијевићевим вођством, та фирма је проширила обим пословања и увећала се неколико пута.
1883. оженио се Паулином Лађевић (1861 - 1926), ћерком Ђоке Лађевића, трговца из Горњег Карловца, која је била његова верна животна пратиља и сарадник у бројним патриотским подухватима.
[уреди] Српска банка
 |
За више информација погледајте Српска банка. |
Владимир Матијевић је оснивач 1895. године и вишедеценијски председник (до смрти 1929) Српске банке, највеће српске финансијске институције у Аустро-Угарској и једне од највећих у међуратној Југославији. Српска банка била је стожер око кога је Матијевић окупио како локалне српске банке и штедионице, тако и српске земљорадничке банке и друштво Привредник. Банка је угушена од стране усташке НДХ 1941. године.
[уреди] Српско привредно друштво Привредник
|
За више информација погледајте Привредник. |
Био је идејни творац и оснивач Српског привредног друштва "Привредник", у Загребу 1897. године. Задатак Пртивредника било је школовање сиромашне српске деце за занате и трговину, чиме је помогнуто великом броју деце да успеју у животу и битно унапређена економска основа српског наерода у Аустро-угарској и, касније, међуратној Југославији. Око 40 хиљада деце је помогнуто од стране Привредника. Матијевић је тестаментом оставио све своје имање Привреднику.
„Ја не тражим ништа, и место да ме хвалите и уздижете, учините нешто за 'Привредник'!“
[уреди] Задруге
Залагањем Матијевића и његових пријатеља и сарадника основано је око 450 српских земљорадничких задруга у Аустро-Угарској, које су 1896. удружене у Савез српских земљорадничких задруга. Њихова сврха је била да окупља сељаке и обучава их и пољопривредним, потрошачким и кредитним пословима, да их подстиче на штедњу и омогућава повољне кредите, уз помоћ Српске банке.
Владимир Матијевић умро је 7. септембра 1929. у Београду, где је и сахрањен уз велике почасти.
- Текст делимично преузет са сајта Srpsko nasleđe (dozvola za objavljivanje)
