Демон
Из пројекта Википедија
У религији, народним предањима и митологији, демон је натприродно биће, Божија творевина које је уопштено описано као злоћудни дух (мада ван монотеистичких вера не мора бити зао). Демон се може призвати и контролисати, што се углавном постиже магијским ритуалима. Такође се често помиње да демон „опседа“ некога или да је ушао у његово тело, под чиме се подразумева да је за поступке те особе одговоран демон или више њих, а не сама особа.
У старој Грчкој реч демон није имала негативну конотацију: Платон, на пример, у Гозби као демона означава чак и Ероса (или Ерота), старогрчко божанствo везано за љубав и жудњу. Са друге стране, у монотеизму демони су увек злих намера и кушају или опседају човека. Еквиваленти добрих старогрчких демона могли би се можда донекле пронаћи међу хришћанским анђелима, јер су бића створена од Бога. Најпознатије помињање демона у хришћанству вероватно је у Новом Завету, када Христ истерује демоне из поседнутог човека пославши их у крдо свиња место у ништавило, тиме ослобађајући човека, и показујући самилост чак и према демонима.
У данашње доба се веровање у демоне често сматра сујеверјем, мада постоје многе религије које пропагирају веру у њихово постојање, као и она веровања која их схватају као метафоре или симболе, а не стварна бића. Веровање у демонске силе данас је најизраженије у неопаганизму.
Хришћанство проповеда да демони постоје и да имају одређену им моћ, али да само од човечије воље зависи да ли ће га демон надвладати или не. Верујући човек има већу власт од демона, јер као заштитника има Бога, Његове светитеље и анђеле. Онај човек који напусти Бога и одбацио заштиту анђела чувара, увек добије једног или више демона пратиоца.
