Департмани Француске

Из пројекта Википедија

Департмани су административне јединице Француске и многих бивших француских колонија. 100 француских департмана груписано је у 22 матична и 4 прекоморска региона.

Садржај 1 Основне особине 2 Административна улога 3 Историја 4 Мапа и списак департмана 5 Бивши департмани 5.1 На садашњој територији Француске 5.1.1 Промене имена 5.2 Француски Алжир 5.2.1 Пре 1957. 5.2.2 1957.-1962. 5.3 У бившим колонијама Француске 5.4 Наполеоново царство

[уреди] Основне особине

У континенталној Француској (матична Француска изузимајући Корзику), просечна површина департмана је 5.965 квадратних километара. Према попису из 1999. департман у континенталној Француској имао је у просеку 511.012 становника.

[уреди] Административна улога

Сваким департманом управља скупштина изабрана на шест година, а њено извршни орган је председник скупштине (до 1982. на челу је био префект)

Француску владу у департману представља префект којег именује председник. Префекту помажу један или више потпрефеката који се налазе у седиштима дистрикта изван седишта департмана.

Град који је средиште департмана назова се префектура. Сваки департман може имати од један до седам округа. Главни град округа назива се потпрефектура. На челу потпрефектуре налази се потпрефект.

Окрузи су даље подељени на општине а сваком општином управља градска скупштина. Француска (у 1999.) је имала 36.779 општина.

Већина департмана има површину између 4.000-8.000 квадратних километара и између 250.000 и милион становника. Површином највећи департман је Жиронда (10.000 km²), а најмањи је град Париз (105 km² , не рачунајући предграђа, која су данас укључена у суседне департмане). Највише становника има Норд (департман) (2.550.000), а најмање Лозер (74.000)

Департмани су означени: са својим двоцифреним бројевима на поштански број, у INSEE бројевима (укључујући и бројеве друштвене сигурности) и на регистарским ознакама аутомобила, иако је задња примена нестала са новим регистарским таблицама од 2006. Обратити пажњу да не постоји број 20, већ 2A и 2B. Такође обратити пажњу да двоцифрен број 98 користи Монако. Заједно са ИСО 3166-1 државним кодом FR, бројеви формирају ИСО 3166-2 кодове за матичне департмане. Прекоморски департмани добијају два слова за ИСО 3166-2 код.

[уреди] Историја

Департмани су формирани 4. јануара 1790. одлуком конститутивне скупштине као рационалнија замена за бивше провинције. Формирањем департмана власт је намеравала да укине француске историјске регионе и да на тај начин избрише културалне разлике и хомогенизује нацију. Већина департмана је по главним рекама подручја или по другим физичким појавама.

Број департмана је, упоредо са територијалним проширењем републике и царства), порастао са првобитних 83 на 130 до 1810, али је тај број опет смањен на 86 након Наполеонових пораза 1814-1815. Још три департмана су додата након припојења Нице и Савоје 1860.

Три департмана у Алзасу-Лорени који су уступљени Немачкој 1871. (Горња Рајна, Доња Рајна и Мозел) враћени су Француској 1919. Када су Алзаз и Лорена уступљени 1871, мали део департмана Горња Рајна одвојио се од остатка Алзаса-Лорене и остао је у Француској. Ова територија, названа Територија Белфор, није реинтегрисана у повраћени департман Горња Рајна 1919, а уместо тога добила је статус департмана 1922, поставши 90. департман Француске.

Реорганизација Париског региона (1968.) и подела Корзике (1975.) повећали су број департмана са 94 на 100, укључујући и четири прекоморска департмана Гијану у Јужној Америци, Гваделуп и Мартиник у Карипском мору и Реинион у Индијском океану.

[уреди] Мапа и списак департмана

Редни број Департман Префектура 01 Ен (Ain) Бур ан Брес 02 Ен (Aisne) Лаон 03 Алије Мулен 04 Горњопровансалски Алпи Дињ ле Бен 05 Горњи Алпи Гап 06 Приморски Алпи Ница 07 Ардеш Прива 08 Ардени Шарлвил Мезијер 09 Аријеж Фоа 10 Об Троа 11 Од Каркасон 12 Аверон Родез 13 Буш ди Рон Марсељ 14 Калвадос Каен 15 Кантал Оријак 16 Шарант Ангулем 17 Приморски Шарант Ла Рошел 18 Шер Бурж 19 Корез Тил 2A Јужна Корзика Ажаксио 2B Горња Корзика Бастија 21 Златна обала Дижон 22 Приморје Сен Бријек 23 Крез Гере 24 Дордоња Периге 25 Ду Бесансон 26 Дром Валанс 27 Ер Евре 28 Ер и Лоара Шартр 29 Финистер Кемпер 30 Гар Ним 31 Горња Гарона Тулуз 32 Жер Ош 33 Жиронда Бордо 34 Еро Монпелије 35 Иј и Вијен Рен 36 Ендр Шатору 37 Ендр и Лоара Тур 38 Изер Гренобл 39 Јура Лон ле Соније 40 Лāнд Мон де Марсан 41 Лоар и Шер Блоа 42 Лоара Сент Етјен 43 Горња Лоара Ле Пиј ан Веле 44 Атлантска Лоара Нант 45 Лоаре Орлеан 46 Лот Каор 47 Лот и Гарона Ажан 48 Лозер Менд 49 Мен и Лоара Анжер 50 Манш Сен Ло

Редни број Департман Префектура 51 Марна Шалон ан Шампањ 52 Горња Марна Шомон 53 Мајен Лавал 54 Мерт и Мозел Нанси 55 Меза Бар ле Дик 56 Морбијан Ван 57 Мозел Мец 58 Нијевр Невр 59 Нор Лил 60 Оаза Бове 61 Орн Аленсон 62 Па де Кале Арас 63 Пиј де Дом Клермон Феран 64 Атлантски Пиринеји По 65 Високи Пиринеји Тарб 66 Источни Пиринеји Перпињан 67 Доња Рајна Стразбур 68 Горња Рајна Колмар 69 Рона Лион 70 Горњa Саонa Везул 71 Саонa и Лоара Макон 72 Сарт Ле Ман 73 Савоја Шамбери 74 Горња Савоја Анси 75 Париз Број некада додељен Сена Париз 76 Приморска Сена Руан 77 Сена и Марна Мелин 78 ИвленБрој некада додељен Сена и Оаза Версај 79 Де Севр Ниор 80 Сома Амијен 81 Тарн Алби 82 Тарн и Гарона Монтобан 83 Вар Тулон 84 Воклиз Авињон 85 Вандеја Ла Рош сир Јон 86 Вијена Поатје 87 Горња Вијена Лимож 88 Вогези Епинал 89 Јон Оксер 90 Територија Белфор Белфор 91 Есон Еври 92 Горња Сена Нантер 93 Сена - Сен Дени Бобињи 94 Долина Марне Кретел 95 Долина Оазе Сержи/Понтоаз¹ 971 Гваделуп² Бас Тер 972 Мартиник² Фор де Франс 973 Гијана² Кајена 974 Реинион² Сен Дени

Ноте:

1. Префектура Долина Оазе је успостављена у Понтоазу када је основан департман, али је де факто пресељена у оближњу комуну Сержи; тренутно, обе су ville nouvelle Сержи-Понтоаз.
2. Прекоморски департмани су бивше колоније које уживају сада статус сличан матичној Француској. Они су део Француске и Европске уније, иако су примењена специјална правила. У исто време оне чине један регион.

[уреди] Бивши департмани

[уреди] На садашњој територији Француске

департман	префектура	период постојања
Рона и Лоара	Лион	(1790–1793)
Кор	Бастија	(1790–1793)
Голо	Бастија	(1793–1811)
Лијамон	Ажаксио	(1793–1811)
Мон-Блан	Шамбери	(1792–1815)
Леман	Женева	(1798–1814)
Нерт	Нанси	(1790–1871)
Сена	Париз	(1790–1967)
Сена и Оаза	Версај	(1790–1967)
Кор	Ажаксио	(1811–1975)
Сен Пјер и Микелон	Сен Пјер	(1976–1985)

[уреди] Промене имена

Неколико департмана је променило име, обично избацивши горњи или доњи из свог имена.

Старо име	Данашње име	Година промене
Мајен и Лоара	Мен и Лоара	1791
Бек д'Амбе	Жиронда	1795
Доњи Шарант	Приморски Шарант	1941
Доња Сена	Приморска Сена	1955
Доња Лоара	Атлантска Лоара	1957
Доњи Пиринеји	Атлантски Пиринеји	1969
Доњи Алпи	Горњопровансалски Алпи	1970
Северна обала	Приморје	1990

[уреди] Француски Алжир

[уреди] Пре 1957.

Редни број	Департман	Префектура	Време постојања
91	Алжир	Алжир	(1848–1957)
92	Оран	Оран	(1848–1957)
93	Константен	Константен	(1848–1957)
–	Бон	Анаба	(1955–1957)

[уреди] 1957.-1962.

Редни број	Департман	Префектура	Време постојања
8A	Оази	Уаргла	(1957–1962)
8B	Саура	Бешар	(1957–1962)
9A	Алжир	Алжир	(1957–1962)
9B	Батна	Батна	(1957–1962)
9C	Бон	Анаба	(1955–1962)
9D	Константен	Константен	(1957–1962)
9E	Медеа	Медеа	(1957–1962)
9F	Мостаганем	Мостаганем	(1957–1962)
9G	Оран	Оран	(1957–1962)
9H	Орлеанвил	Клеф	(1957–1962)
9J	Сетиф	Сетиф	(1957–1962)
9K	Тијаре	Тијаре	(1957–1962)
9L	Тизи Узу	Тити Узу	(1957–1962)
9M	Тлемсан	Тлемсан	(1957–1962)
9N	Омал	Сур ел Гозлан	(1958–1959)
9P	Бужи	Бежаја	(1958–1962)
9R	Саида	Саида	(1958–1962)

[уреди] У бившим колонијама Француске

Департман	Данашња локација	Време постојања
Јужни департман	Доминиканска република/Хаити	(1795–1800)
Департман де л'Енган	Доминиканска република/Хаити	(1795–1800)
Северни департман	Доминиканска република/Хаити	(1795–1800)
Источни департман	Доминиканска република/Хаити	(1795–1800)
Департман де Самана	Доминиканска република/Хаити	(1795–1800)
Света Луција	Света Луција, Тобаго	(1795–1800)
Ил де Франс	Маурицијус, Родригез, Сејшели	(1795–1800)
Источна Индија	Пондишери, Карикал, Јанаон, Махе иЧандернагоре	(1795–1800)

[уреди] Наполеоново царство

Постојало је неколико департмана на територијама које је освојила Француска током Француске револуције и Наполеоновог царства који данас нису део Француске:

Департман Префектура Време постојања Мон Терибл Порентриј (1793–1800) Коркир Корфи (1797–1799) Итака Аргостоли (1797–1798) Мер Еже Зан (1797–1798) Дил Брисел (1795–1814) Еско Ган (1795–1814) Форе Луксембург (1795–1814) Жемап Мон (1795–1814) Лис Бриж (1795–1814) Доња Меза Мастрихт (1795–1814) Де Нет Антверпен (1795–1814) Урт Лијеж (1795–1814) Самбр и Меза Намир (1795–1814) Мон Тонер Мајнц (1801–1814) Рајна и Мозел Кобленц (1801–1814) Роер Ахен (1801–1814) Сар Трир (1801–1814) Доар Ивреа (1802–1814) Маренго Алесандрија (1802–1814) По Торино (1802–1814) Сесија Версејил (1802–1814) Стура Кунео (1802–1814) Танаро Асти (1802–1805) Апенини Кијавари (1805–1814) Жене Ђенова (1805–1814) Монтеноте Савона (1805–1814) Арно Фиренца (1808–1814)

Департман Префектура Време постојања Медитеран Ливорно (1808–1814) Омброне Сијена (1808–1814) Таро Парма (1808–1814) Рим Рим (1809–1814) Тразимене Сполето (1809–1814) Буш ди Рен с Хертогенбош (1810–1814) Буш де л Еско Миделбург (1810–1814) Симплон Сион (1810–1814) Буш де ла Мез Хаг (1811–1814) Буш де л Исел Цволе (1811–1814) Западни Емс Гронинген (1811–1814) Источни Емс Аурих (1811–1814) Фризе Леварден (1811–1814) Горњи Исел Арнхем (1811–1814) Зојдерзе Амстердам (1811–1814) Буш де л Елб Хамбург (1811–1814) Буш ди Везер Бремен (1811–1814) Горњи Емс Оснабрик (1811–1814) Липе Минстер (1811–1814) Буш де л Ебре Љеида (1812–1813) Монсерат Барселона (1812–1813) Сегре Пуђсерда (1812–1813) Тера Жирона (1812–1813) Буш де л'Ебре-Монсерат Барселона (1813–1814) Сегре-Тера Жирона (1813–1814)