Друштво
Из пројекта Википедија
Друштво је група људи који живе или раде заједно. Има више различитих употреба овог појма. Обично се односи на групу људи који заједно живе у уређеној заједници.
Садржај |
[уреди] Дефиниције
Друштвене науке користе појам друштво да означе групу људи који формирају полу-отворени (или полу-затворени) друштвени систем, у којем се већи део интеракције одвија међу индивидуа које су део групе. Апстрактније, друштво се дефинише као мрежа односа између ентитета. Такође се дефинише и као независна заједница.
Појам друштво потиче од латинског societas, у значењу пријатељске везе са другима. Латинско societas се изводи из socius (партнер). Појам друштво често указује на то да његови чланови деле неке заједничке бриге или интересе у заједничком циљу. Као такав, често се користи као синоним за народ једне земље који има заједничке институције које се брину за грађанско благостање.
[уреди] Организације
[уреди] Опстанак
Људска друштва су често организована према њиховим примарним средствима за опстанак: друштвени научници препознавају друштва ловаца-сакупљача , номадска пасторална друштва, хортикултурна или једноставна пољопривредна друштва, и напредна пољопривредна друштва, позната и као цивилизације. Неки сматрају да су индустријска и пост-индустријска друштва засебна у односу на традиционална пољопривредна друштва.
[уреди] Политичке организације
Друштва такође могу бити организована према њиховој политичкој структури: деле се (од мањих и једноставнијих ка већим и комплекснијим) на банде, племена, поглаварства, и државна друштва.
[уреди] Подељена мишљења
За припаднике многих нација сједињених по сличним политичким и културним традицијама, веровањима или вредностима се понекад каже да су друштво (на пример: јудео-хришћанско, источно, западно итд.). Када се користи у овом контексту, израз се користи као средство да се изрази контраст два или више "друштава" чији представници представљају алтернативне супротстављајуће и надметајуће погледе на свет.
[уреди] Општи интерес
Такође, нека академска, образована и школска друштва и удружења, као што је Америчко друштво математичара, описују себе као друштва. У Великој Британији она су обично непрофитна и имају статус хуманитарних организација. У науци у величини варирају од оних која укључују национална научна друштва укључујући и Краљевско друштво до регионалних природно историјских друштава. Академска друштва могу имати интересовања у широком спектру тема, укључујући уметност, хуманитарност и науку.
[уреди] Комерцијалне организације
У Сједињеним Америчким Државама, назив "друштво" је најчешћи у привреди, у којој се партнерство између инвеститора који започињу посао обично зове "друштво". У Великој Британији, партнерства се не називају друштвима, али кооперативци или колеге су често познати као друштва (као што су пријатељска друштва и градитељска друштва).
[уреди] Невладине организације - удружења грађана
Невладине организације су специфична форма организовања грађана. Термин се масовно користи у задње две деценије и уско је повезан са појмом цивилног друштва. Без схватања појма цивилног друштва није могуће у потпуности схватити овај појам. Поред термина "невладина организација" користи се и термин "удружење грађана". Једна корисна дефиниција цивилног друштва је да је оно “Сфера институција, организација и појединаца лоцирана између породице, државе и тржишта у којој људи учествују волонтерски да унапреде заједничке интересе.” Област преклапања представља место где се снаге државе (законодавна, судска и извршна власт), бизниса и грађана обједињује да би се креирао нормативни простор за демократију, друштвену одговорност и заштиту јавних интереса. Цивилно друштво за које се невладине организације залажу је:
- Простор за мобилизацију и артикулацију интереса појединаца и група - Институционално средство за медијацију (посредовање) између конфликтних интереса и конфликтних социјалних вредности - Могућност за исказивање и практиковање друштвених, религиозних и културних веровања и активности - Могућност за ограничавање инхерентне тенденције државе да прошири своју контролу - Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.
Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик. Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су слобода говора и слобода удруживања битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје. Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:
- Извршна власт - Правосудна власт - Законодавна власт - Медији - Локална власт - Независне одговорне (ревизорске) организације као што су: 1.Изборна комисија 2.Комисија за људска права 3.Комисија за борбу против корупције 4.Канцеларија главног ревизора 5.Канцеларија Врховног тужиоца 6.Омбодусман (јавни адвокат) - Удружења грађана - Берза - Универзитет
Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк. Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи). Додатне информације о цивилном друштву, невладиним организацијама и сродним појмовима могу да се нађу на сајту НВО Центар за развој непрофитног сектора [www.crnps.org.yu] или на сајту НВО [Европски покрет у Смедеревској Паланци] [www.evropski-pokret.org.yu].
[уреди] Конфузије
Ако је друштво некакав слоган, разлог за конфузије у његовом разумевању могу да буду разне нијансе у којима се он користи да би се објаснио велики број политичких мишљења. На пример, бивши британски премијер Маргарет Тачер је фамозно демантовала да друштво уопште и постоји. Међутим, њена употреба тог термина била је уска и треба да се разуме у оквиру контекста њене полемике. У интервјуу магазина Women's Own, 3. октобра 1987, Тачер је дискутовала да је обавеза за решавање социјалних проблема, што је било очекивана од владе, одговорност индивидуа и породица: "ниједна влада не може да уради ништа осим преко људи, а људи најпре морају да се окрену себи". Тачер једино негира постојање "друштва" каквим га она разуме — идеја да је социјално благостање одговорност друштва (или, у ужем смислу, влада), а не индивидуа.
[уреди] Постојање
И даље је у току дебата у социолошким и антрополошким круговима о томе да ли постоји ентитет кога бисмо могли назвати друштвом. Неки марксистички теоретичари, Луј Алтисе, Ернесто Лаклау и Славој Жижек, су полемисали да друштво није ништа више него ефекат владајуће идеологије одређеног класног система и да не треба да се користи као социолошка идеја.
