Епителијално ткиво
Из пројекта Википедија
Епителијално ткиво (eпители) је врста животињских ткива које је најмање диференцирано. Састоје се од великог броја густо збијених и међусобно повезаних ћелија тако да садрже малу количину међућелијске супстанце . Покривају све површине тела и унутрашњих органа, све телесне шупљине, изводне канале и др.
Основна улога овог ткива је заштита организма од исушивања, механичких повреда, инфекције патогеним организмима и др. Изграђени су од ћелија које воде порекло од сва три клицина листа. У изградњи епитела никада не учествују крвни судови па се размена хранљивих материја и гасова врши посредно - преко ткива које се налази између крвног капилара и епитела.
У зависности од функције коју обављају, епителне ћелије могу да буду различитог облика па се тако разликују:
- плочаст,
- коцкаст,
- призматичан,
- цилиндричан итд. епител.
Одређене епителне ћелије су снабдевене трепљама на површини. Покретима трепљи се потискује слуз и разне честице изнад њих. Такве ћелије граде трепљаст епител који се налази у дисајним путевима, каналу средњег уха, полним одводима човека.
Разликују се три основне врсте овог ткива :
- покожица,
- ендотел и
- жлездани епител.
Покожица (епидермис) покрива површину тела. Код бескичмењака је једнослојна и покривена кутикулом. Покожица кичмењака је вишеслојна при чему долази до орожњавања површинских слојева .
Рожна материја која испуњава ове ћелије може да награди различите творевине:
- крљушти
- перје,
- нокте,
- длаке и др.
Ендотел облаже унутрашње површине телесних дупљи и крвних судова.
Епителске ћелије које стварају неки производ и процесом егзоцитозе га избацују у ванћелијску средину називају се жлездане (секреторне) ћелије. Жлездане ћелије образују жлездане епителе који заједно са другим ткивима граде жлезде.
Према типу секреције разликују се два основна типа жлезди:
- ендокрине (код кичмењака су добро развијене тако да граде читав систем и
- егзокрине:
- пљувачне,
- знојне,
- лојне,
- млечне итд.
Међутим, има и жлезда које имају истовремено обе функције (нпр. јетра, панкреас, полне жлезде човека).
Жлездане ћелије неких кичмењака (нпр. рибе) јављају се као појединачне и означавају се као пехарасте жлезде.
[уреди] Литература:
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.
- Маричек,Магдалена; Ћурчић,Б; Радовић,И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
