Златна Хорда
Из пројекта Википедија
Златна Хорда је монголска држава успостављена на територијама данашње Русије, Украјине и Казахстана након цепања Монголске империје 1240-тих. Монголи су у Русији звани Татарима. Руски кнежеви су плаћали данак Монголима и постајали су заменици канова.
Садржај |
[уреди] Име
Претпоставља се да име долази од степског именовања основних праваца света: црно-север, плаво-исток, црвено-југ, бело-запад и жуто или златно за центар. Према другој верзији име долази од величанственог златног шатора Бату Кана, који је означавао његову будућу престолницу на Волги.
[уреди] Монголско Порекло
Џингис Кан је поделио Монголску Империју четворици својих синова. Јохи је био најстарији, али био је мртав, тако да је јужна Русија подељена његовим синовима Бату Кану, вођи Плаве Хорде (исток) и Орда Кану, вођи Беле Хорде(запад).
Бату Кан је успио успоставити контролу и над територијама Орда Кана, потчинио је северну обалу Црног Мора и укључио је турско становништво у своју војску. Током 1230-тих и 1240-тих извршио је бриљантне походе против земаља наследница Кијевске Русије и против Волге-Булгарије.
После тога је кренуо западно, попљачкавши и попаливши Пољску и Мађарску после битка код Легнике и битке код Мухија. Велики кан Огедеј умире 1241. у Монголији, па Бату Кан престаје са опсадом Беча, да би се укључио у спор око наследства Великог кана. После тога монголска војска никад није отишла толико далеко на запад.
Бату Кан је успоставио своје седиште у Сарају, контролирајући нижи ток реке Волге. Пре тога Плава Хорда се распала, када је Бату Канов брат напустио Бату Канову војску и успоставио властиту хорду источно од Урала, дуж Оба и Иртиша.
[уреди] Златно доба
Златна Хорда је брзо изгубила свој монголски идентитет. Потомци монголских освајача су чинили вишу класу друштва, а већину становништва хорде чинили су: Кипчаки, Бугарски Татари, Киргизи, Хварезмијани и други турски народи.
[уреди] Унутарња организација
Главни владар хорде је био кан, одабран међу потомцима Бату Кана. Други по рангу је био беклербег и морао је бити Монгол. Затим су по рангу долазили везири. Локални управници или баскаци били су одговорни за скупљање данка и за смиривање побуна. Војна и цивилна управа нису биле раздвојене.
Иако су Монголи били номади, Златна Хорда се није развила као типична номадска култура, него је попримила стални карактер. Сарај се развио у јако насељен и просперитетан велики град. У раном XIV веку седиште се преселило узводно до сарај Берка, који постаје један од највећих средњевековних градова, са отприлике 600.000 становника.
Руси су покушавали да наметну хришћанство, али Монголи су задржавали анимистичке вере. Канови су били општенито толерантни, иако је неколико руских владара било убијено кад су одбили да се клањају паганским идолима. Узбек Кан (1312.-1341.) је прихватио ислам као државну веру.
[уреди] Вазали и савезници
Златна Хорда је тражила данак од свих потчињених народа: Руса, Јермена, Грузијаца и Кримских Грка. Територије хришћанских поданика нису им биле од великог интереса, док год су настављале да плаћају данак. Те вазалне државе никад нису укључене у Златну Хорду, а руски владари су чак добили привилегије да сами сакупљају данак за Татаре. Да би задржали контролу над Русијом Татарске војсковође би спроводили редовне казнене походе на руске кнежевине ( најопаснији су били 1252, 1293 и 1382 ).
Постоји међу делом историчара и мишљење да су Хорда и руси имали обрамбени савез против Тевтонских витезова и паганских Литванаца. Иако Велики Новгород никад није признао да је део Хорде, монголски контингент је помогао у бици на Чудском Језеру.
[уреди] Политички развој
После смрти Бату Кана 1255. Империја је трајала још читав век, све до убиства Јани Бега 1357. Бела и Плава Хорда су имале заједничког владара Берке кана. Током 1280-тих власт је узурпирао Ногај. Током Узбег Кана (1312-1341) Златна Хорда је имала 300.000 ратника.
Златна Хорда је стално мењала савезнике међу Русима, с циљем да Русија остане слаба и подељена. Током XIV века успон Литваније почиње представљати претњу татарској контроли над Русијом. Зато Узбег Кан почиње подржавати Москву, као водећу руску државу. Иван I постаје Велики кнез и добија право скупљања пореза од осталих руских кнежевина.
Црна Смрт (куга) у 1340-тим је главни фактор који је допринио паду Златне Хорде. После убиства Јани Бега 1357. наступило је раздобље грађанског рата са у просеку једним новим каном годишње. До 1380-тих Астрахан, Хварезм и Москва су покушали да се ослободе Златне Хорде. Доњи ток Дњепра је су анектирали Литванија и Пољска.
Татарски генерал Мамај покушао је да поново успостави татарску власт у Русију. Димитрије Донски је победио татарску армију у бици код Куликова. Мамај је убрзо свргнут. Владар Беле Хорде Токтамиш је напао и анектирао територију Плаве Хорде. Накратко је успео поново успоставити Златну Хорду као доминантну регионалну силу. Опустошио је Москву 1382. као казну за непослушност.
[уреди] Распад и пад
Фатални ударац Златној Хорди дао је Тамерлан, који је уништио Токтамишову војску и главно седиште. Опљачкао је кримске трговачке центре и одвукао је највештије занатлије у своје седиште Самарканд.
У првој декади XV века поново је везир Едиги успоставио Ногај Хорду.
Током 1440-тих Златна Хорда је растрзана грађанским ратом. Распала се у различите канате: Сибирски, Казански, Казимски, Астрахански, Казачки, Узбечки и Кримски. Сви они су се раздвојили од задњих остатака Златне Хорде, од Велике Хорде.
Ниједан од тих каната није био јачи од Московске Кнежевине, која се коначно ослободила татарске контроле 1480. Постепено је Московска Русија анектирала канате, један по један, почевши од Казанског и Астраханског каната у 1550-им. До краја тог века Сибирски канат је постао део Русије, а потомци владајућих канова признали су руску власт.
Кримски канат је постао отомански вазал 1475. и под његовом влашћу су били остатци Велике Хорде. Кримски Татари су правили велике невоље Русији током XVI и XVII века, али нису могли да победе Русију или да заузму Москву. Под отоманском заштитом кримски канат је постојао до 8. априла 1783., када га је анектирала Катарина Велика. Кримски канат је био најдуже живући наследник Златне Хорде.
