Краљ Немачке

Из пројекта Википедија

Однос краља и цара у Немачкој био је компликован због историје и структуре Светог Римског Царства.

• Свето Римско Царство је почело са крунисањем Карла Великог 800. као цара Римљана. Краљевство Немачка настаје од источног дела Франачке која се поделила Верденским споразумом 843. Владари тог источног дела тада су себе звали rex Francorum (краљеви Франака). Придев немачки се не појављује до XI века, када је папа прозвао свога непријатеља Хенрика IV краљем Теутонаца, али краљ је и даље себе звао краљ Римљана. Те титуле су опстале све до 1806. Међутим ти краљеви се накнадно називају краљевима Немачке да би се појаснили односи.
• Краљевство никад није било потпуно наследно. Краља је формално бирало највише племство, што је било у духу франачке традиције. Постепено се тај избор краља препушта групи кнежева-изборника. По одредбама из 1356. краља бира 7 кнежева од чега 4 свјетовна и 3 духовна.

• У средњем веку краљ није узимао титулу цар, све док га папа не крунише. Требало је да буде крунисан Гвозденом круном Ломбардије, да би добио титулу краља Италије. После тога би долазио код папе и папа би га крунисао за цара.

• Максимилијан I је био први краљ, који је после папиног одбијања да га крунише почео користити титулу "изабрани цар". Његов наследник Карло V је био последњи цар, кога је папа крунисао.

Садржај 1 Каролиншка династија (817. - 911.) 2 Конрадинска династија (911. - 918.) 3 Отонска династија (919. - 1024.) 4 Салијска (Франачка) династија (1024. - 1125.) 5 Суплинбургер (1125. - 1137.) 6 Хоенштауфен династија (1137. - 1254.) 7 Међупериод 8 Различите куће 9 Хабсбург 10 Вителсбах (1742. - 1745.) 11 Кућа Хабсбург-Лорен (Лотарингија) (1745. - 1806.) 12 Рајнска конфедерација 13 Немачка конфедерација 1814. - 1866. 14 Северно-немачка конфедерација 1867. - 1871. 15 Немачко Царство 1871. - 1918. 15.1 Хоенцолерн

[уреди] Каролиншка династија (817. - 911.)

• Лудвиг Немачки 817. - 876. ( до 840. под влашћу Луја I Побожног)
• Лудвиг Млађи 876. - 882. (Источна Франачка, Саксонија), 879. - 882. (Баварска)
  • Карломан Баварски 876. - 879. (Баварска)
  • Карло Дебели 876. - 887. (Алеманија, Ретија)
• Карло Дебели 882. - 887, цар 881. - 887.
• Арнулф Карантински 887. - 899, цар 896. - 899.
• Лудвиг Дете 899. - 911.

[уреди] Конрадинска династија (911. - 918.)

• Конрад I 911. - 918.

[уреди] Отонска династија (919. - 1024.)

• Хенрик I Птичар краљ 919. - 936.
  • Арнулф Лоши, антикраљ 919. -921.
• Отон I краљ 936, цар 962. - 973.
• Отон II цар 973. - 983.
• Отон III краљ 983, цар 996. - 1002.
• Хенрик II краљ 1002, 1014. - 1024.

[уреди] Салијска (Франачка) династија (1024. - 1125.)

• Конрад II краљ 1024, цар 1027. - 1039.
• Хенрик III краљ 1039, цар 1046. - 1056.
• Хенрик IV краљ 1056, цар 1084. - 1105.
  • Рудолф Рајнфелд антикраљ 1077. - 1080.
  • Херман Салмски антикраљ 1081. - 1088.
  • Конрад Талијански , краљ 1087. - 1098. (под својим оцем)
• Хенрик V краљ 1098. - 1125. (до 1105. под очевом влашћу), цар 1111. - 1125.

[уреди] Суплинбургер (1125. - 1137.)

• Лотар III краљ 1125. - 1137, цар 1125. - 1137.

[уреди] Хоенштауфен династија (1137. - 1254.)

• Конрад III, антикраљ 1127. -1135, краљ 1138. - 1152.
• Фридрих Барбароса краљ 1152, цар 1155. - 1190.
• Хенрик VI краљ 1190, цар 1191. - 1197.
  • Фридрих II краљ 1197. (под очевом влашћу)
• Филип Швапски краљ ривал 1198. - 1208.
• Отон IV (кућа Велф) краљ ривал 1208. - 1215, цар 1209. - 1215.
• Фридрих II краљ 1212, цар 1220. - 1250.
• Конрад IV краљ 1237. - 1254. (под очевом влашћу до 1250.)
• Хајнрих Расп антикраљ 1246. - 1247.

[уреди] Међупериод

• Виљем II Холандски краљ 1247. - 1256.
• Ричард Корнволски краљ ривал 1257. - 1272.
• Алфонсо X краљ ривал 1257. - 1275.

[уреди] Различите куће

• Рудолф I Хабсбург краљ 1273. - 1291.
• Адолф Вајлбуршки краљ 1292. - 1298.
• Алберт I Хабсбург (Хабсбург) антикраљ 1298, краљ 1298. - 1308.
• Хенрик VII (Луксембург) краљ 1308, цар 1312. - 1313
• Лудвиг IV Баварски (Вителсбах) краљ ривал 1314, цар 1328. - 1347.
  • Фридрих I Хабсбург (Хабсбург) краљ ривал 1314. - 1322, корегент 1326. - 1330.
• Карло IV (Луксембург) антикраљ 1346, краљ 1347, цар 1355. - 1378.
  • Гинтер Шварцбург антикраљ 1349.
• Вацлав IV (Луксембург) краљ 1378. - 1400.
• Рупрехт Палатинатски (Витлсбах) краљ 1400. - 1410.
• Сигисмунд, Свети Римски Цар (Луксембург) краљ 1410, цар 1433. - 1437.
  • Јобст Моравски (Луксембург) антикраљ 1410. - 1411.

[уреди] Хабсбург

• Алберт II Хабсбуршки, краљ 1438. - 1439.
• Фридрих III краљ 1440, цар 1452. - 1493.
• Максимилијан I краљ 1486. (под очевом влашћу до 1493.), цар 1493. - 1519.
• Карло V краљ 1519, цар 1530. - 1556.
• Фердинанд I краљ 1531, цар 1556. - 1564.
• Максимилијан II краљ 1562, цар 1564. - 1576.
• Рудолф II краљ 1575, цар 1576. - 1612.
• Матија цар 1612. - 1619.
• Фердинанд II цар 1619. - 1637.
• Фердинанд III краљ 1636, цар 1637. - 1657.
  • Фердинанд IV краљ 1653. - 1654.
• Леополд I цар 1658. - 1705.
• Јосип I краљ 1690, цар 1705. - 1711.
• Карло VI цар 1711. - 1740.

[уреди] Вителсбах (1742. - 1745.)

• Карло VII Алберт цар 1742. - 1745.

[уреди] Кућа Хабсбург-Лорен (Лотарингија) (1745. - 1806.)

• Фрањо I Стјепан цар 1745. - 1765, супруг Марије Терезије
• Јосип II цар 1765. - 1790.
• Леополд II цар 1790. - 1792.
• Фрањо II цар 1792. - 1806.

[уреди] Рајнска конфедерација

• Наполеон I Бонапарта 1806. - 1813.

[уреди] Немачка конфедерација 1814. - 1866.

• Фрањо I, (Хабсбург-Лорен) председник конфедерације 1814. - 1835.
• Фердинанд IV, (Хабсбург-Лорен) председник конфедерације 1835. - 1848.
• Надвојвода Јохан (Хабсбург-Лорен) рефент немачког царства 1848. - 1849, изабран од франкфуртске скупштине
• Фридрих Вилхелм IV Пруски (Хоенцолерн) изабран 1849. за краља Немачке, али одбио круну
• Фрањо Јосип I, (Хабсбург-Лорен) председник конфедерације 1849. - 1866.

[уреди] Северно-немачка конфедерација 1867. - 1871.

• Вилхелм I Немачки (Хоенцолерн) председник конфедерације 1867. - 1871, касније краљ

[уреди] Немачко Царство 1871. - 1918.

[уреди] Хоенцолерн

• Вилхелм I Немачки цар 1871. - 1888.
• Фридрих II Немачки , цар 1888.
• Вилхелм II Немачки , цар 1888. - 1918.