Лига шампиона

Из пројекта Википедија

УЕФА Лига шампиона је покренута 1955. као Куп првака Европе и је испочетка окупљала клубове-прваке европских држава. Број клубова и систем такмичења се мијењао, а Лига шампиона је данас најјаче и најбогатије фудбалско такмичење на свету. До сезоне 1990/91. такмичење се називало Куп европских Шампиона (КЕШ), а од сезоне 1991/92. део се игра у групама и мења назив у Лига шампиона.

Лого Лиге шампиона

Поред овог такмичења под водством УЕФА-е игра се још Куп УЕФА, Интертото куп док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99.

[уреди] Историја

Такмичење је први пут одиграно 1955. на предлог уредника француског спортског листа Габријела Ханота ^[1], као турнир победника европских фудбалских лига, под именом Куп Шампиона. Највећа промена десила се у сезони 1992-93 када је дотадашњи систем промењен и уведен данашњи где учествују не само шампиони него и до четири првопласиране екипе из јачих европских лига. Тада је промењено и име такмичења у УЕФА Лига првака (UEFA Champions League).

Актуелни првак европе је екипа Барселоне, након победе над Арсеналом од 2-1 у Паризу.

[уреди] Формат

Такмичење почиње са три квалификацијска преткола. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова три преткола. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се немогу сусрести међусобно у оквиру једног преткола. У сваком претколу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.

Победници из трећег преткола се придружују тимовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Тимови који су поражени у трећем претколу Лиге шампиона своје такмичење настављају у првом колу Купа УЕФА.

Након завршених квалификација 32 тима бивају подељена у осам група по четири екипе. Игра се мини лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона док треће пласирани клуб иде у Куп УЕФА.

Шеснаест тимова игра даље по нок-аут систему, победници улазе у четврт финале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.

На све утакмице које клубови играју у претколима и нок-аутт фази, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.

Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.

Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2003. године.

[уреди] Учесници Лиге првака

Лига шампиона је такмичење у ком играју прваци свих чланица УЕФА-е (осим Лихтенштајна, Андоре и Сан Марина), као и клубови који освоје друго, треће или четврто место у некој од најјачих европских националних лига.

Број места у такмичењу зависи од ранга савеза у Уефиној таблици:

савези рангирани од 1 до 3 места имају право на четири екипе у Лиги шампиона,
савези рангирани од 4 до 6 места имају право на три екипе у Лиги шампиона,
савези рангирани од 7 до 15 места имају право на две екипе у Лиги шампиона,
савези рангирани ниже од 16 места (укључујући и 16) имају право на једну екипу у Лиги шампиона,

Позиција на којој се налази савез такође одлучује да ли ће представници те земље играти преткола или ће се директно пласирати у групну фазу. Прворангирани савез тако има два представника у групној фази и два која се такмичењу прикључују у трећем претколу, док најслабији савези добијају тек једно место у првом претколу што чини напредак клубова кроз Лигу шампиона веома тешким. Девет првопласираних савеза имају осигурано најмање једно место директно у групама Лиге шампиона.

Поред овога једно место је резервисано за актуелног првака Европе, за случај да се не квалификују кроз пласман у домаћој лиги. Важно је напоменути да једна држава може имати највише четири представника у Лиги шампиона тако да се у случају да је актуелни првак из земље која даје четири тима завршио ван прве четири позиције четвртопласирани тим преусмерава у куп УЕФА.

[уреди] Финала Лиге шампиона

Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра одабран је две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.

Прво финале је одиграно на стадиону Парк Принчева у Паризу. Град светлости је био домаћин и прошлогодишњег финала које је одиграно на стадиону Стаде де Франце. Следеће финале ће бити одиграно на олимпијском стадиону Спиридон Луис у Атини. За домаћинство финала 2007/08 боре се Лондон, Минхен, Берлин, Рим, Милано, Порто, Лисабон, Москва и Севиља ^[2].

Досад највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), Вембли и Пратер (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте је највише пута угостио Париз, чак пет, док је од држава Италија била домаћин седам пута.

Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно девет титула. Други по успеху је италијански АЦ Милан са шест, а иза њега долазе Ливерпоол Ф.Ц. (пет титула), Бајерн и Ајакс (четири титуле). За комплетан списак освајача погледај доњу табелу.

Трофеј Лиге шампиона

Клуб који освоји Лигу шампиона добија прелазни трофеј који мора вратити Уефи два месеца пре следећег финала. Сваки победник добије мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који освоје три титуле првака Европе заредом или 5 укупно добијају трофеј у трајно власништво а УЕФА за следећу сезону прави нови.

Пет клубова је у историји остварило овај успех:

Реал Мадрид, освајањем првих пет такмичења од 1956. до 1960,
Ајакс Амстердам, освојивши три титуле заредом од 1971. до 1973,
Бајерн Минхен, освојивши три титуле заредом од 1974. до 1976,
А.Ц. Милан, освајањем пете титуле 1994,
Ливерпоол ФЦ, освајањем пете титуле 2005.

[уреди] Химна

Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три Уефина службена језика: енглеском, немачком и француском. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од групне фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минуте, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.

[уреди] Финансије

Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права. У сезони 2004/05 количине новца подељене клубовима варирале су од 3,8 милиона евра (Спарта Праг) до 30,6 милиона евра колико је добио првак Ливерпоол ^[3]. УЕФА процењује да је клубовима у сезони 2005/06 подељено око 430 милиона евра ^[4].

Поред овога клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.

[уреди] Прваци и финалисти

Победници	Финалисти
1956. Реал Мадрид	Стаде Реимс
1957. Реал Мадрид	Фиорентина Фиренца
1958. Реал Мадрид	ФК Милан
1959. Реал Мадрид	Стаде Реимс
1960. Реал Мадрид	Ајнтрахт Франкфурт
1961. Бенфика Лисабон	Барселона
1962. Бенфика Лисабон	Реал Мадрид
1963. Милан Милано	Бенфика Лисабон
1964. Интернационале Милано	Реал Мадрид
1965. Интернационале Милано	Бенфика Лисабон
1966. Реал Мадрид	Партизан Београд
1967. Селтик Глазгов	Интернационале Милано
1968. Манчестер јунајтед	Бенфика Лисабон
1969. Милан Милано	Ајакс Амстердам
1970. Фејнорд Ротердам	Селтик Глазгов
1971. Ајаx Амстердам	Панатенаикос Атина
1972. Ајакс Амстердам	Интернационале Милано
1973. Ајакс Амстердам	Јувентус Торино
1974. Бајерн Минхен	Атлетико Мадрид
1975. Бајерн Минхен	Лидс јунајтед
1976. Бајерн Минхен	Сент Ентјен
1977. Ливерпул	Борусија Мехенгладбах
1978. Ливерпоол	Клуб Бриџ
1979. Нотингем форест	Малмо ФФ
1980. Нотингем Форест	Хамбургер СВ Хамбург
1981. Ливерпоол	Реал Мадрид
1982. Астон Вила Бирмингем	Бајерн Минхен
1983. Хамбургер СВ Хамбург	Јувентус Торино
1984. Ливерпул	Рома Рим
1985. Јувентус Торино	Ливерпул
1986. Стеја Букурешт	Барселона
1987. Порто	Бајерн Минхен
1988. ПСВ Ајнховен	Бенфика Лисабон
1989. Милан Милано	Стеауа Букурешт
1990. Милан Милано	Бенфица Лисабон
1991. Црвена звезда Београд	Олимпик Марсеј
1992. Барселона	Сампдорија Генова
1993. Олимпик Марсеј	Милан Милано
1994. Милан Милано	Барселона
1995. Ајакс Амстердам	Милан Милано
1996. Јувентус Торино	Ајакс Амстердам
1997. Борусија Дортмунд	Јувентус Торино
1998. Реал Мадрид	Јувентус Торино
1999. Манчестер јунајтед	Бајерн Минхен
2000. Реал Мадрид	Валенсија
2001. Бајерн Минхен	Валенсија
2002. Реал Мадрид	Бејер Леверкузен
2003. Милан Милано	Јувентус Торино
2004. Порто	Монако Монте Карло
2005. Ливерпул	Милан Милано
2006. Барселона	Арсенал

[уреди] Победници и финалисти

Клуб	Победник	Финалиста
Реал Мадрид ( Шпанија)	1956., 1957., 1958., 1959., 1960., 1966., 1998., 2000., 2002.	1962., 1964., 1981.
Милан Милано ( Италија)	1963., 1969., 1989., 1990., 1994., 2003.	1958., 1993., 1995., 2005.
ФК Ливерпул ( Енглеска)	1977., 1978., 1981., 1984., 2005.	1985.
Бајерн Минхен ( Немачка)	1974., 1975., 1976., 2001.	1982., 1987., 1989.
Ајакс Амстердам ( Холандија)	1971., 1972., 1973., 1995.	1969., 1996.
Бенфика Лисабон ( Португалија)	1961., 1962.	1963., 1965., 1968., 1988., 1990.
Јувентус Торино ( Италија)	1985., 1996.	1973., 1983., 1997., 1998., 2003.
Интернационале Милано ( Италија)	1964., 1965.	1967., 1971.
Манчестер јунајтед ( Енглеска)	1968., 1999.
Нотингем Форест ( Енглеска)	1979., 1980.
Порто ( Португалија)	1987., 2004.
Барселона ( Шпанија)	1992., 2006.	1961., 1986., 1994.
Селтик Глазгов ( Шкотска)	1967.	1970.
Хамбургер СВ Хамбург ( Немачка)	1983.	1980.
Олимпик Марсеј ( Француска)	1993.	1991.
Стеја Букурешт ( Румунија)	1986.	1989.
Астон Вила Бирмингем ( Енглеска)	1982.
Борусија Дортмунд ( Немачка)	1997.
Црвена звезда Београд ( Србија)	1991.
Фејнорд Ротердам ( Холандија)	1970.
ПСВ Ајнховен ( Холандија)	1988.
Стаде Реимс ( Француска)		1956., 1959.
Валенсија ( Шпанија)		2000., 2001.
Атлетико Мадрид ( Шпанија)		1974.
Бајер Леверкузен ( Немачка)		2002.
Борусија Мехенгладбах ( Немачка)		1977.
Клуб Бруж ( Белгија)		1978.
Еинтрахт Франкфурт ( Немачка)		1960.
Фиорентина Фиренза ( Италија)		1957.
Лидс јунајтед ( Енглеска)		1975.
Малмо ФФ ( Шведска)		1979.
ФК Монако Монте Карло ( Француска)		2004.
Панатенаикос Атина ( Грчка)		1971.
Партизан Београд ( Србија)		1966.
Сент Ентјен ( Француска)		1976.
Сампдорија Ђенова ( Италија)		1992.
Рома Рим ( Италија)		1984.
Арсенал ( Енглеска)		2006.