Марк Шпиц

Из пројекта Википедија

Марк Шпиц (ен:Mark Andrew Spitz) (рођен 10. фебруара 1950. у Модесту, Калифорнија, САД, од оца америчког Јевреја и мајке Порториканке) је славни амерички пливачки олимпијац, деветороструки олимпијски победник и пливач који је 23 пута постављао светске рекорде у спринтерским дисциплинама слободним и делфиновим стилом. Он такође држи рекорд у броју златних медаља освојених на једним Олимпијским играма – седам, а освојио их је на Олимпијским играма у Минхену, 1972. године.

Марк Шпиц осваја прву златну медаљу на ОИ у Минхену, 1972., на 200 m делфин, 2:00,70 sec

Последњу, седму, златну медаљу (у штафети 4 × 100 m мешовито) освојио је 4. септембра 1972, дан пре упада палестинских терориста у Олимпијско село у Минхену и почетка највеће олимпијске трагедије.

Свој велики таленат овај је пливачки феномен показао још пуно раније, па се спремао да већ на Олимпијским играма у Мексико Ситију, 1968 године заблиста пуним сјајем, освоји прегршт златних медаља и надмаши свог сународникака и узора, такође пливачког великана Дон Сколандера који је, на играма у Токију четири године раније, освојио четири златне медаље. Планирао је да освоји пет златних медаља, али није успео. Освојио је "само" два злата, и то у штафетама 4 × 100 m слободно и 4 × 200 m слободно. Томе је додао сребро на 100 m делфин и бронзу на 100 m слободно, док је у финалу трке на 200 m делфин тотално подбацио, стигавши на циљ последњи – осми.

Врло разочаран неуспехом Шпиц није посустао, зарекао се на освету, и – успео је.

1972. године, на Играма у Минхену, Марк Шпиц је постигао подвиг који представља највеће достигнуће које је на једним Олимпијским играма остварио неки спортиста. Освојио је седам златних олимпијских медаља, подвиг који, ни пре, ни после њега, никоме није успео. Ка томе је у свакој финалној трци златној медаљи придодао и светски рекорд. Седам златних медаља – седам светских рекорда, подвиг је који, може се мирне душе прогнозирати (обзиром на страховиту конкуренцију у данашњем пливању и специјализованост врхунских пливача), нико никада неће поновити.

Још током трајања пливачких такмичења на Играма у Минхену, Марк Шпиц је наговестио да ће последња финална трка бити и његова последња трка у каријери. Тако је и било. Повукао се из пливања са 22 и по године! Врло рано, прерано, али ипак – на врхунцу славе отишао је у олимпијску историју и сврстао се међу олимпијске бесмртнике.

Тим више чуди његов смешан покушај да се квалификује за амерички пливачки тим за Олимпијске игре у Барселони, 1992. године. Имао је тада 42 године! Наравно, није успео, осим што је поново скренуо на себе пажњу и подсетио на своје легендарне успехе, па је чињеница да је тек овим "несташлуком", сада коначно и заувиек, престала најсјајнија пливачка и, уопште, једна од највећих спортских и олимпијских каријера у историји.

Марк Шпиц данас живи у Калифорнији, са супругом Сузи и сином.

ОИ у Минхену, 1972. - седам златних медаља

[уреди] Каријера

1968. - ОИ, 2 златне медаље (штафете 4 × 100 m слободно и 4 × 200 m слободно), 1 сребрна медаља (100 m делфин) и 1 бронзана медаља (100 m слободно)
1972. - ОИ, 7 златних медаља (100 m слободно, 200 m слободно, 100 m делфин, 200 m делфин; и штафете: 4 × 100 m слободно, 4 × 200 m слободно и 4 × 100 m мешовито)