Март
Из пројекта Википедија
| фебруар - март - април | ||||||
| по | ут | ср | че | пе | су | не |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | ||
| 2005 - 2006 - 2007 | ||||||
Март је трећи месец у години и има 31 дан.
Почетак пролећа се обележава 20-ог дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни.
Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.
По Црквеном рачунању циклуса времена је шести месец.
Садржај |
[уреди] Порекло речи или етимологија
Март је добио име по римском божанству рата - Марсу (Martius). Зато се овај месец сматра нарочито повољним за војна дејства. У старом Риму беше први месец у години.
Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и БЛАГОВЕШТЕЊСКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА.
Хрвати га називају ОЖУЈАК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Украјинцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВИК, а староруси ПРОТАЉЊИК.
[уреди] Календар за Србе сва три закона
[уреди] Хришћански празници
- Велики празници или црвено слово
- Србљак
- Житије Светих за Март
