Полип

Из пројекта Википедија

Млада колонија корала са полипима у развитку

Полип у зоологији је један од морфолошких облика жарњака који је цилиндричан најчешће причвршћен за подлогу, радијалне симетрије и размножава се бесполним начином. Полипоидни облици се јављају код хидрозоа и антозоа, док се у класи сцифозоа не јавља или се јавља у веома редукованом облику.

Полипи могу да живе као:

појединачне јединке, солитарне форме или
колонијални организми.

Код класе хидрозоа долази до смене две генерације: полипа и медузе, док класа антозоа има само полипоидну генерацију. Морске сасе и корали грађени су као полипи.

Телесни зид полипа изграђен је од два слоја ћелија, спољашњег епидермиса и унутрашњег ендодермиса између кјоих се налази нећелијска, желатинозна мезоглеја.

[уреди] Види још

[уреди] Литература

Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.