Свети Јаков (епископ нисибијски)
Из пројекта Википедија
Свети Јаков, епископ нисибијски. Као пустињак живљаше лети у отвореном пољу, а зими у пећини.
Једном сиђе у град Нисибију, да види како вера хришћанска успева и како хришћани живе. Но ту буде изабран за епископа. Учествовао на I васељенском сабору и заштићавао Православље од Аријеве јереси. Догоди се једном да незнабожни Персијанци нападну с војском на Нисибију. Свети Јаков с литијом изађе до бедема градских, и сам се попе на бедем и шеташе по бедемима не бојећи се непријатељских стрела које беху управљене на њега. Шетајући тако, светитељ се мољаше Богу, да Бог сачува град и верне на тај начин што ће послати мухе и комарце на Персијанце, и тиме отерати ове од зидова града Нисибије. Није, дакле, тражио смрт непријатељима нити ма какву врсту погибије и пораза, него само једну малу досаду која би их отерала одатле. У хришћанској традицији помиње се да је Бог услишио молитву свога угодника и посла много муха и комараца на Персијанце, те ове отера а град Нисибију спасе. Убрзо после смрти преподобне мученице Февроније Свети Јаков је саградио цркву у коју је пренео део моштију ове светитељке. Поживе свети Јаков дуго и чесно, и мирно сконча у дубокој старости, 350. године.
Српска православна црква слави га 13. јануара по црквеном, а 26. јануара по грегоријанском календару.
Напомена: Овај текст или један његов део је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића.
