Славонски Брод

Из пројекта Википедија

Славонски Брод

Славонски Брод Славонски Брод на мапи Хрватске
Жупанија	Бродско-посавска
Градоначелник	Мирко Дуспара
Географска дужина и ширина	45°09′14″N, 18°01′24″E
Становништво	64.612 (2001)
Позивни број	+ 385(0)35
Поштански број	HR-35000
Регистарске таблице	SB
Званична презентација града

Трг Иване Брлић-Мажуранић

Славонски Брод је град у Хрватској, индустријско, културно, управно, судско и финансијско средиште Бродско-посавске жупаније, по величини и значају други највећи град у Славонији.

[уреди] Географија

Положај Славонског Брода у Републици Хрватској

Мост на Сави који спаја два града, Славонски с Српским Бродом

Славонски Брод се налази на северној обали реке Саве, на граници с Босном и Херцеговином, средиште је Бродско-посавске жупаније. Представља чвориште главних саобраћајних праваца у смеру запад-исток и север-југ. Кроз Брод пролазе железничка пруга и аутопут којi повезују западну Европу и Блиски Исток, а на реци Сави је мост који спаја Хрватску и БИХ (ту је и међународни гранични прелаз). Град је лоциран на пола пута између Загреба и Београда, на јужном рубу Панонске равнице, између Бродског Брда на северу, и реке Саве на југу. Трагови још из римског доба показују да је овде одувек био прелаз преко реке, па се зато Брод понекад назива "северним вратима Босне". На ту чињеницу упућује и сам назив града, који је некада носио име "Броод на Сави" ( "Броод"-искварено од "проход", "прелаз"...). Пловни пут реком Савом користи се још од доба Римљана а паралелно са реком Савом се кроз славонску равницу данас пружа и нафтовод.

Славонском Броду је суседни град Српски Брод, који се налази на другој, јужној обали реке Саве. Српски Брод је знатно мање градско насеље, некада, пре ратних збивања 90-их година прошлога столећа, у доста доброј комуникацији са већим суседом, данас поприлично разрушен. Односи између два града полако се нормализирају.

[уреди] Становништво

Што се тиче података о броју становника, на многим местима се налазе лоше и често застареле информације о популацији шестог највећег града у Републици Хрватској и другог у Источној Хрватској (Славонија и Барања), након Осијека. До 1991., дакле самосталности РХ, број се повећавао захваљујући снажном расту привреде (велике фабрике "Ђуро Ђаковић", "Јасиње", "Славонија" индустрија дрвета... и сл.)

Подаци 1991.: 57.796 становника, а 2001.: 64.612 становника (од тога 33.727 жена и 30.885 мушкараца), то се сматра малим порастом броја становника нарочито ако се узме у обзир велики број избеглица из Босанске Посавине за време рата, те сада, према проценама, град са широм приградском зоном досеже максимално 80-ак хиљада становника (2005 год.). Граду Броду гравитира и шире подручје жупаније са око 100.000 становника. Тај убрзани тренд захваљује понајприје снажном развоју (нарочито до 1990.),те приливу босанских Хрвата у ратним и поратним раздобљима. У раздобљу од 1992. године, које се поклапа с почетком ратних збивања на простору града, до 2001. године, кад је извршен последњи попис становништва, примећује се забрињавајуће опадање природног прираштаја. Број живорођених је у значајном паду, док је број умрлих мање-више константан. Разлози овој појави могу бити различити и могу се генерално везати уз мењање стила живота, модернизацију и слично, али чињеница је да ова појава има негативне последице на бројне друштвене елементе. Ипак, нека рецентна истраживања, спроведена у Хрватској, уз Сплит, предвиђају висок демографски раст још једино Славонском Броду.

[уреди] Управа

Након локалних избора (2005) за градоначелника је изабран Мирко Дуспара, др. мед. (ХСП), а за заменике градоначелника Звонимир Маркотић, проф. (ХДЗ) и Соња Јанковић-Падован, др. мед. (ХДЗ).

[уреди] Историја

Peutingerova табла на којој се јасно види античка MARSVNNIA

Римска диплома с античким називом града

План Брода с пројектом нове тврђаве из 1715. године.

Насеља су на овом делу Хрватске постојала још у преисторијско доба што је условљено повољним географским положајем, угодном континенталном климом, плодним тлом и близином реке. Град је добио име "Брод" које је испрва симболизовао место на којем се могла прегазити река, а после и средство за остваривање истог.

На североисточном делу града, на локалитету Галово, релативно недавно откривено је богато налазиште старчевачке културе из ранога каменог доба. Осим чињенице да се ради о највећем налазишту из каменог доба на подручју Сјеверне Хрватске, изузетно је битно нагласити да пронађени материјални остаци потврђују 8.000 година старо насељавање Брода.

Научници процењују да је реч, не само о најстаријим доказима насељавања града, него, уопште, и о траговима најстаријег насеља у целокупној Хрватској. Налазиште карактерише више карактеристика, због којих привлачи пажњу стручњака. Једна од њих је и први пут у Европи пронађена земуница за сахрану, посебно саграђена. Она је ограђена дрвеном оградом с жртвеником и преко 20 камених секира. Занимљиви су и остаци овде пронађених костура, где је један покопан без главе, док код другог на лобањи недостаје лице, што научнике упућује на постојање "култа лубање" и жртвене обреде. Према налазима с још неких локалитета, стручњаци сматрају да се на градском подручју вероватно налазило доста велико преисторијско насеље.

Кроз историју је локација града Славонског Брода била добро настањена, а прва историјска насеобина на том меесту датира из римских времена, о чему сведоче археолошки налази из тог доба, по имену Марсонија. До данас није утврђено да ли је Марсонија била само поштанска станица и преноћиште, или и читава насеобина.

На познатој Појтингеровој табли Марсонија је означена као Marsonie, а у дјелу Notitia dignitatum записана је као Auxilia Ascaria Tauruno sive Marsonia.

Проблематиком убикације Марсоније бавили су се већ издавачи Птолемејеве Географије у 16. веку. У том погледу било је различитих мишљења. Први географ из 16. века који је одредио положај Марсоније на локалитету Брода био је Абрахам Ортелиус, који је у свом атласу "Theatrum orbis terrarum" (Антверпен 1590) објавио карту на којој је покушао да реконструише и убицира све античке називе панонских и илирских насеља. Он је Марсонију сместио на Сави управо тамо гдје се данас налази Брод.

На већ споменутој Појтингеровој табли се најбоље види да је Марсонија лежала непосредно уз реку Саву, на мјесту где је римски пут прелазио преко реке. Од наших стручњака први који је утврдио да је Марсонија (оригинално MARSVNNIA) била на локацији Брода био М. П. Катанчић. Након тога, ова је чињеница опште прихваћена у науци.

Након Марсоније на локација града су се настанили Словени у 6. веку. Само име града се први пута спомиње у повељи угарско-хрватског краља Беле IV 1224. године. Кроз касни Средњи век и већину Новог века Славонски Брод је био важна тврђава у Војној Крајини, серији утврђења на граници Аустрије са Турским царством. Утицај Турака на овом простору је доминантан све до краја 17. века када се ситуација мења освајањем територија од стране Аустро-Угарске монархије. Осим одбрамбене улоге, у граду се у то време развијају и ситни занати и трговина, а од најранијег доба духовну службу врше Фрањевци под чијим утицајем се развијају просвета и култура. У 20. веку Славонски Брод је искусио неколико периода брзог раста, као саобраћајни и индустријски центар. Због наглог привредног развитка 20.-е године прошлог столећа се називају "златним добом Брода". За време Краљевине Југославије град мења име из Брод на Сави у Славонски Брод. За вријеме Другог светског рата град је тешко страдао, а иста га је судбина задесила за вријеме Домовинског рата за осамостаљење Републике Хрватске. Град се постепено опоравља и обанавља те настоји да се повеже привредно и саобраћајно с осталим деловима Хрватске, а и ради се на обнављању индустријских погона, који су својевремено запошљавали већину становника.

Данас је Славонски Брод саобраћајни град на ауто-путу која повезује Средњу Европу с Малом Азијом. Као административни центар Жупаније и индустријски центар, Славонски Брод и даље расте и развија се, поготово у последњих десетак година.

[уреди] Привреда

Трг Иване Брлић-Мажуранић- у првом плану Стројарски Факултет

Градско шеталиште уз Саву, популарни "Кеј"

Славонски Брод има доста развијену индустрију, иако она због рата и доста лошег прелаза с комунизма у капитализам, опада задњих 10 - 12 година. Но се полако уздиже на ноге, па тако и бродски див "Ђуро Ђаковић" који је и добро познар преко граница Хрватске по изразито широком и квалитетном производном програму. Производне потенцијеле ове фирме није потребно посебно објашњавати али издвојимо само неке: мостови (Масленички мост...), железничка возила, индустријска постројења, пољопривредне машине, ауто делови, борбена возила и опрема (тенк Дегман) итд. Осим тога, ово је предузеће и део хрватског конзорција "CROTRAM", који је произвео први хрватски нископодни трамвај.

Важна је и пољоприведа и узгој воћа, а добро се развија и прехрамбена индустрија, управо идеална за ово подручје. Бродски крај познат је по производњи изузетно квалитетних врста вина, а један је од најпознатијих произвођача винарија "Здјеларевић", која своје производе и извози.

Саобраћај је увек био важна ставка бродске привреде од римских времена, па и данас. Кроз Брод пролази важан хрватски аутопут Загреб-Славонски Брод-Београд (А3). Брод је и друга најважнија речна лука у држави (у изградњи је савремена лучка инфраструктура с предвиђеним годишњим капацитетом од 1.500.000 тона). Саобраћајни значај града све више расте и с почетком изградње новог аутопута на међународном транзитном правцу Ц5, који ће повезивати средњу Европу и Славонију са БиХ и обалом Јадранског мора. Траса будуће саобраћајнице налази се на нешто више од 15 км источно од центра Брода, па ће њеним довршавањем кроз коју годину (2008.), шира приградска зона постати једно од највећих саобраћајних чворишта у Хрватској, с обзиром на већ постојећи аутопут. Због изврсне саобраћајне повезаности, на раскрсници важних међународних праваца, овај инфраструктурни пројект ће се врло позитивно одразити на даљи привредни развој колико самога града, толико и читаве жупаније.

Услужне дјелатности постају врло важне, нарочито туризам. У Славонском Броду се налази споменик нулте категорије "Бродска тврђа", која је иначе мeђу највећим, и јeдaн oд најважнијин споменикa континенталне Хрватске, осим тога у Броду постоје још многе грађевине и манифестације које у задње време привлаче посетиоце.

Једна од тих занимљивости је и површином највећи градски трг у Хрватској (што је мало познато), Трг Иване Брлић-Мажуранић, такође један од најлепших у држави, с погледом на реку Саву.

Ту се налази и кућа Иване Брлић-Мажуранић, светски прослављене књижевнице за децу, којој трг и дугује своје име. На њему се током године одржавају многобројне културне манифестације, које привлаче пажњу, а обилује и мноштвом различитих садржаја, као што су галерије, књижаре, кафане, ноћни клубови, различите трговине. Због свега наведенога представља центар друштвених догађања у граду и одлично место за добар провод.

У непосредној близини трга налази се и највеће и најуређеније градско шеталиште уз реку у држави, популарни бродски "Кеј".

Као ни један други град на Сави, Брод живи заједно са својом реком.

[уреди] Славни људи

Ивана Брлић-Мажуранић, књижевница, провела је велики део живота у Славонском Броду.
Драгутин Тадијановић, познати песник
Миа Чорак Славенска, примабалерина светскога гласа (ХНК, Метрополитен, Скала итд.)
Владимир Бецић, познати хрватски сликар
Андрија Штампар, међународно признати здравствени радник
Матија Месић, први ректор Загребачкога свеучилишта, историчар
Вјекослав Клаић, један од напознатијих историчара
Даворин Базјанац, међународно признати пионир машинства
Јосип Стадлер, први сарајевски надбискуп
Хуго Бадалић, познати пјесник
Томо Скалица, први Хрват који је опловио свет (пре Иве Висина!)
Мијо пл. Филиповић, оснивач Загребачког Зоолошког врта
Бранко Ружић, један од првака хрватске савремене уметности
Звонимир Толди, познати хрватски етнолог
Силвије Томашевић, новинар
Група Аниматори, један од најбољих рок састава у бившој држави
Ђуро Ђаковић, истакнути члан КП-а
Здравко Томац, политичар
Ивица Рачан, политичар
Крунослав Керн, сликар
Здравко Ћосић, сликар
Јосип Мајић [ http://www.sbonline.net/josko/ ]
Предраг Голл, сликар
Вилим Бук, штампар, издавач, друштвени радник ([1])
Венио Лосерт, спортиста

[уреди] Споменици и знаменитости

Тлоцрт бродске барокне тврђаве

Под старим зидинама

Тврђава Брод, споменик нулте категорије

У Броду, једном од важних стратешких и саобраћајних места које је контролисало гранични прелаз према Турској и повезивало главне трговачке путеве, Аустрија у времену 1715-1780. године гради велику Царску и краљевску славонску пограничну тврђаву Брод на ријеци Сави.

По својим димензијама, ова зтврђава спада међу највеће такве објекте у Хрватској (и у Европи), па се упоређује и с Диоклецијановом палатом, чији је северни пандан. Присилним радом градили су је сељаци граничари. Тврђава правилног звездоликог облика који је диктирао равничарски терен зидана је земљаним набојем, опеком, дрветом и делимично каменом. За потребе великог тврђавског комплекса предвиђеног за смештај 4.000 војника и 150 топова посечене су богате шуме у широкој околини града. Непосредна близина овог фортификацијског објекта чији је ерар обухваћао површину од 141 јутра и 586 хвати, све до краја 19. века утицала је на развој самог насеља (дрвена архитектура, ширење насеља на исток) чија је урбана основа формирана још у турско доба. Године 1860. тврђава је укинута као војнички безначајна, али тек почетком 20. века допуштена је градња у ужем еспланадном простору. Јединствени и монументални пример војне фортификацијске архитектуре 18. века у Славонији - тврђава Брод - проглашена је спомеником културе. Поступна обнова постојећих, делом данас разграђених простора и појединачних грађевина велике барокне Тврђаве Брод у њеним изворним опкопима испуњеним водом, пројект је јединственог будућег средишта града Славонског Брода. Унутар зидина тврђаве већ се налази Галерија Ружић, чији се стална поставка састоји из мноштва репрезентативних радова хрватске савремене уметности, а честе су и гостујуће изложбе. Бродски "фестунг" још удомљује и Класичну Гимназију, као и Градску управу. У будућности је у плану, како буде текла обнова, и уређење "Музеја Границе", који би посетиоцима требало да преноси угођај посавских крајева из раздобља противтурских ратова. Уз ове, предвиђен је и низ других културних и друштвених садржаја унутар језгра тврђаве.

Фрањевачки самостан и црква Пресветог Тројства, споменик прве категорије

Фрањевачки самостан, северна фасада

Године 1694. саграђен је дрвени фрањевачки самостан који је служио потребама заједничког редовничког живота. Камен темељац за нови зидани самостан, на земљишту ван домета тврђавских топова положио је 1727. године барон Тренк, заповедник Брода а до краја године завршен је западни тракт самостана и озидан врт. До 1732. године саграђен је јужни тракт, потом источни (1768-1770). Изнад крова самостанског северног ходника постављен је сат који је као и сунчани оцртани сат израдио Алекса Шоц. Бродски фрањевци не само да су вршили духовну службу негу су имали и значајну просветитељску улогу и отварањем школе 1709. године постају њени први учитељи, а 1720. године отварају филозофски факултет. До наших дана фрањевци су задржали континуитет рада у Бродском Посављу, о чему сведочи и њихова изузетно богата библиотека, у којој се чувају неке од највреднијих и најстаријих књига у Хрватској. Фрањевачки самостан, и данас добро очуван, једна је од најмаркантнијих барокних грађевина у Славонији с најрепрезантивнијим клаустром самостанске архитектуре северне Хрватске.

[уреди] Образовање

Данас у Славонском Броду постоји Машински факултет, Висока учитељска школа, осам средњих школа, десет основних школа и једна основна музичка школа. Од установа предшколског васпитања, у граду постоји 7 дечјих вртића, центар за рехабилитацију и васпитање деце с тешкоћама у развоју и једна музичко-језична радионица. Cтопа неписмених ниска у односу на целокупно становништво. Највећи је број неписмених у старијим добним групама што се може повезати с другачијим условима живота и образовања у ранијим временима.

Oбразовани део становништва највише чини оно које завршава основне и средње школе, а мањим делом више школе и факултете. Али се и тај тренд у задње време почиње мењати, због све виших захтева, које поставља тржиште рада по питању одговарајућег образовања појединаца. У директоној вези с овом проблематиком је и планирано проширивање могућности високошколског образовања на подручју самога града Славонског Брода. Већ пар година постоје врло озбиљни планови око покретања неких нових студија у граду, који су се одужили услед недостатка финансијских средстава, али је њихова реализација у ближој будућности ипак све изгледнија. С обзиром да је стопа наталитета у опадању, све мањи број деце се уписује у основне школе. Ипак, по полној структури једнак се број дјечака и дјевојчица уписује у основну школу, док при упису у средњу школу број девојчица које уписују гимназију је готово двоструко већи од дечака, док је однос исти, али у корист дечака при упису у занатске школе. При упису у више и високе школе разлике нису значајне. Можда би још било занимљиво споменути да двостуко више мушкараца стичче докторску титулу по завршетку последипломских студија.

Основношколске установе у Славонском Броду