Универзална декларација о људским правима
Из пројекта Википедија
Универзална декларација о људским правима је декларација усвојена од стране Генералне скупштине Уједињених нација (A/RES/217, 10. децембра 1948. у палати Шалот у Паризу), чиме је представљено опште виђење организације о питањима људских права гарантованих људима. Упућена је Еленори Рузвелт као „Magna Carta за читаво човечанство.“
Садржај |
[уреди] Настанак
Пошто су зверстава почињена од стране Нацистичке Немачке изашла на видело после Другог светског рата, појавило се опште мишљење у светској заједници да се Повеља Уједињених нација не разјашњава довољно права која треба да заштити. Тачније, универзална декларација која у потпуности разјашњава права појединаца је била крајње неопходна. Канађанин Џон Петерс Хамфри је био позван од стране Секретаријата Уједињених нација да ради на пројекту и постане главни стваралац декларације. Хамфрију је асистирала Еленор Рузвелт из Сједињених Држава, Рене Касин из Француске, Чарлс Малик из Либана, и П. Ц. Чанг из Кине, између осталих. Проглашење је ратификовано током заседања Генералне скупштине 10. децембра, 1948. године гласовима 48 за и 0 против, са 8 уздржаних (Читав Совјетски блок, Јужна Африка и Саудијска Арабија). Изненађујуће, ипркос централној улози коју је играо канађанин Џон Хамфри у писању повеље, Канадска влада је била уздржана при гласању за нацрт повеље. Влада је променила свој став касније када је нацрт изашао пред Генералну скупштину.
[уреди] Структура и правне последице
Документ је заснован на традицији цивилног права, рачунајући преамбулу и тридесет одреби. Пошто је створена као објава циљева којих би требало да се придржавају владе, није правно обавезујућа и стога нема потписница. Декларација не представља део међународног права, али представља значајно оруђе у примени дипломатских и моралних притисака на владе које крше неке или све одредбе декларације. Међународна конференција Уједињених нација о људским правима из 1968. године одлучила је да декларација „представља обавезу за све чланице међународне заједнице“. Декларација је послужила као основа за оригинална два правно обавезујућа споразума Уједињених нација о људским правима, Међународни споразум о цивилним и политичким правима, и Међународни споразум о економским, друштвеним и културним правима. И данас је често навођена од стране академика, правника, и уставних судова.
[уреди] Главни принципи
Постоји укупно тридесет чланова који оквирно сачињавају људска права, али за најзначајније принципе се сматрају следећи:
- Право на живот, слободу и сигурност личности.
- Право на образовање.
- Право на запослење, плаћене празнике, заштита од незапослености и социјална сигурност.
- Право на пуно учешће у културном животу.
- Слобода од тортуре или свирепог, нехуманог третирања или казне.
- Слобода мишљења, уверења и вероисповести.
- Слобода изражавања и мишљења.
[уреди] Критике и остало
Одређени кругови су критиковали Универзалну декларацију о људским правима као супротност људским правима. Сматрајући да одређена „економска права“ немогу бити људска права јер морају бити обезбеђена од стране других путем присиле, нпр. опорезивањем. Сматрају да су индивидуална права управо оно што документ тежи да уништи. Томе додају чињеницу да су нацистичка Немачка и комунистички Совјетски Савез применили ова „економска права“ на своје владе и уставе и завршиле ствараијући колективистичке режиме одговорне за смрт милиона. Капиталисти повремено заговарају документа дајући пример Северне Кореје која се високо котира у економским правима, док се Сједињене Државе према декрарацији ниско котирају, иако су Сједињене Државе далеко перспективније и слободније него Северна Кореја.
Гинисова књига рекорда сврстава декрарацију као „најпревођенији документ“ у свету, до 2004. преведена на 321 језик и дијалект. Друга дела су, међутим, превођенија; на пример, Библија је такође сврстана у Гинису као „преведена на 2,233 језика и дијалеката.“ Неки од превода доступних на УНХЦХР сајту садрже неисправљене грешке.
Рок бенд У2 пројектовао је декларацију на огромном екрану после извођења песме Мис Сарајево током Вертиго 2005 светске турнеје.
[уреди] Види још
- Кирус Килиндер, древна Персија, 559.-530. ПНЕ
- Магна Карта, Енглеска, 1215.
- Енглески закон о правима, 1689.
- Вирџинијска декларација о правима, јун 1776.
- Декларација независности Сједињених Држава, јул 1776.
- Закон о правима Сједињених Држава, завршен 1789, прихваћен 1791.
- Декларација о правима човека и грађана, 1789.
- Устав Совјетског Савеза, first 1918.
- Европска конвенција о људским правима, 1950.
- Канадска повеља о правима и слободама, 1982.
- Конвенција о правима детета, 1990.
- Каирска декларација о људским правима у Исламу, 1990.
- Повеља Европске уније о основним правима, 2000.
