Хлодовек
Из пројекта Википедија
Хлодовек (Клодвиг, Хлодвиг, Кловис, Клодовек) (*466. - †27. новембар 511.) је франачки краљ из династије Меровинга. Постао је први краљ свих Франака и познат је као варварски краљ Западне Европе, који постаје хришћанин и тиме оснива прву династију хришћанских краљева Западне Европе. Успева од вође Салијских Франака да постане владар огромног подручја од Пиринеја и Медитерана до Рајне.
Садржај |
[уреди] Франачка победа
Кад је постао краљ у данашњој Француској су своје територије држали варвари и римски патриције.
Хлодовек је 486. победио римског патриција Сјагриуса, који је био задњи римски управник у северној Галији. Та победа је проширила Хлодовекову власт на већину подручја северно од Лоаре.
[уреди] Савез са Остроготима и победа над Алеманима
После тога Хлодовек прави савез са Остроготима, удајући своју сестру за остроготског краља Теодорика Великог. Победио је Алемане у бици код Толбиака близу Келна. Хлодовек прелази 496. на хришћанство.
[уреди] Клодвиково крштење
Крстио се 496. у Рејмсу и отад се сви француски краљеви крунисани у Рејмсу све до 1825. Прелазак Хлодовека на католичанство, религију већине његових поданика, ојачало је везе његових римских поданика и Франака као германских освајача. Постоје они који тврде да је тиме војно ослабио, јер су његови главни вазали били Франци, који су се још држали паганских веровања. Његово крштење је значајна промена, с обзиром да су други германски краљеви, као Визиготи и Вандали прихватали аријанизам. Постаје оснивач прве хришћанске династије Западне Европе.
[уреди] Победа над Визиготима
Иако је победио Бургундију 500. у бици код Дижона, није успео потчинити Бургундију. Победио је Визиготско краљевство Тулуза у бици код Вујеа 507. Визиготи се после тога повлаче у Шпанију. Тада цела јужна Француска до Пиринеја постаје део Франачке. Основао је Париз као главни град и успоставио је опатију посвећену светом Петру и Павлу на јужној обали Сене.
После битке код Вујеа византијски цар Анастазије I додељује Хлодовеку титулу конзула. После битке против Визигота имао је низ битака на унутрашњем плану против важнијих вазала, тојест подкраљева. Пред своју смрт Клодвиг је сазвао први синод галских бискупа у Орлеану, с циљем да се реформише црква и да се створи јака веза цркве и круне.
[уреди] Смрт
Умро је 511. године. После његове смрти Франачку су поделила његова 4 сина: Теудерик, Клодомер, Хилдебер и Клотар.