Хокер Фјури
Из пројекта Википедија
Хокер Фјури (Hawker Fury)
 |
||
|---|---|---|
 Фјури, са ознакама Краљевине Југославије. |
||
| Опис | ||
| Намена | Ловац | |
| Посада | Један пилот | |
| Први лет | 25. марта 1931. год. | |
| Ушао у употребу | ||
| Произвођач | Хокер (Hawker) | |
| Произвођач у Југославији | Икарус | |
| Димензије | ||
| Дужина | 26 ft 8 in (Mk I), 26 ft 9 in (Mk II) | 8.12 m (Мk I); 8.15 m (Мk II) |
| Размах крила | 30 ft 0 in | 9.14 m |
| Висина | 10 ft 2 in | 3.6 m |
| Површина крила | ft | m |
| Масе | ||
| Празан | 2623 lb (Mk I), 2734 lb (Mk II) | 1.190 kg (Мk I); 1.240 kg (Мk II) |
| Оптерећен | 3490 lb (Mk I), 3609 lb (Mk II) | 1.583 kg (Мk I); 1.637 kg (Мk II) |
| Максимална полетна маса | lb | kg |
| Capacity | ||
| Погонска група | ||
| Мотор | Ролс-Ројс Кестрел IIS (Мk I); Кестрел IV (Мk II) | |
| Снага | 525 hp (Mk I), 640 hp (Mk II) | 525 КС (Мk I); 640 КС (Мk II) |
| Перформансе | ||
| Максимална брзина | 207 mph at 14,000 ft (Mk I), 223 mph at 16,500 ft (Mk II) | 333 km/h (Mk I); 359 km/h (Mk II) |
| Борбени радијус | miles | km |
| Долет | miles | km |
| Оперативни плафон | 28,000 ft (Mk I), 29,500 ft (Mk II) | 8.500 m (Mk I); 8.990 m (Mk II) |
| Брзина уздизања | 2,264 ft/min (Mk I), 2,600 ft/min (Mk II) | 690 m/min (Mk I); 792 m/min (Mk II) |
| Опрема | ||
| Опрема | Стандарна навигациона | |
| Наоружање | ||
| Стрељачко | 2 х 0.303 митраљеза Викерс Мk III (Mk I), Mk IV (Mk II) | |
| Бомбе | лаке бомбе на носачима испод крила | |
Хокер Фјури је био двокрилни ловац израђен за РАФ почетком тридесетих година 20. века. Првобитно се звао Хорнет и био је конкурент лаком бомбардеру Хокер Харт.
Фјури је био први ловац у оперативној употреби у РАФ који је могао да постигне брзине веће од 200 миља на сат (320 km/h) у хоризонталном лету. Имао је веома осетљиве команде захваљујући којима је имао извандредне актобатске способности. Делимично је пројектован за пресретање брзих непријатељских бомбардера због чега је за оно време имао изузетно велику брзину пењања.
Произвођен је у две верзије. Прва верзија Фјури I полетела је 25. марта 1931. год. и њоме је касније исте године била опремљена 43. ловачка ескадрила. Фјури II је представљао усавршену верзију која је имала повећану снагу мотора за 20 %, већу максималну брзину и већу брзину пењања. Уведен је у наоружање током 1936-37 године.
1935. год. су по наруџбини произведена и три модела у тзв. Шпанској варијанти која су учествовала у Шпанском грађанском рату на обе стране. Ова верзија имала је поједностављен стајни трап и могла је да постигне максималну брзину од 389 km/h.
До 1939. год. Фјури је замењен у наоружању ескадрила РАФ-а новим моделима авиона као што су Глостер Гладијатор и Хокер Харикен. Међутим, још увек је био у употреби у неким страним ваздухопловствима почетком 1940. год.; Југословенски Хокер фјури учестовали су у борбама са немачким ваздухопловством током напада на Југославију у априлу 1941. год.
Укупно је произведено 262 Хокер Фјурија, од којих је 22 авиона испоручено Персији, 3 Португалу, најмање 30 Јужној Африци и 30 Југославији док су остали авиони били у наоружању Британског ратног ваздхопловства.
[уреди] Хокер Фјури у наоружању ЈКРВ
Непосредно пред немачки напад на Југославију, априла 1941. год. авионима Хокер Фјури био је наоружан Пети ловачки пук из састава Треће ваздухопловне мешовите бригаде ЈКРВ.
Пети ловачки пук, под командом потпуковника Леонида Бађака био је сачињен од 35 и 36. ловачке групе од којих је свака била наоружана са по 15 двокрилних ловаца Хокер Фјури II. 35. ловачка група, у чијем саставу су биле 109. и 110. ловачка ескадрила, налазила се на аеродрому Косанчић у близини Лесковца, док је 36. ловачка група, састављена од 111. и 112. ловачке ескадриле, била стационирана на аеродрому Режановачка Коса у близини Куманова.
35. ловачка група је, захваљујући одличном маскирању авиона избегла губитке приликом изненадног напада немачког ваздухопловства, 6. априла изјутра на аеродром Косанчић. Током наредних дана 35. ловачка група је извршила неколико безуспешних пресретања немачких бомбардера и ловаца због знатно мање максималне брзине ловаца Хокер Фјури. Бежећи пред непријатељским оклопним колонама, које су брзо продирале у дубину територије 35. ловачка група је извршила више прелета на друге аеродроме. Седам преосталих Фјурија ове ловачке групе који су 13. априла слетели на аеродром у Никшићу запалиле су 15. априла њихове посаде на земљи да не би пали непријатељу у руке.
Аеродром Режановачка Коса, на којем је била стационирана 36. ловачка група нападнут је 6. априла, рано изјутра, од стране велике формације немачких ловаца. Међутим, само један ловац Хокер Фјури је уништен на земљи. 111. ловачка ескадрила, која је кренула на полетање током напада, претрпела је жестоке губитке али је омогућила 112. ловачкој ескадрили да узлети и да се супротстави непријатељу. У неравноправној борби која је уследила, Немци су оборили 11 југословенских Хокер Фјурија (укључујући и један који је уништен током принудног слетања). Југословенски пилоти оборили су пет немачких авиона, 3 Ме-109 и 2 Ме-110, од којих су три оборена намерним ударом у противнички авион што је био први оваква случај забележен у Другом светском рату.
36. ловачка група је после овог напада остала са само 2 оперативна Хокер Фјурија. Један Хокер Фјури изгубљен је током прелета на аеродром 35. ловачке групе, а други је уништен на земљи у ваздушном нападу 8. априла, чиме је 36. ловачка група престала да постоји.
Италијанске снаге су након капитулације Југославије 17. априла 1941. год. заробиле најмање два југословенска Хокер Фјурија који су пребачени у Италију на испитивање.
