Цетиње
Из пројекта Википедија
Координате: 42° 23' 36" СГ Ш, 18° 55' 19" ИГД Цетиње је историјска и садашња престоница¹ Црне Горе, смјештена у истоименом крашком пољу (Цетињско поље) које се налази у јужном дијелу републике, подно планине Ловћен, на просјечној надморској висини од 670м. Град броји 15.353 (општина 18.742) становника (попис из 2003.).
¹Главни град Црне Горе је Подгорица.
Због своје аутентичне архитектуре и великог броја историјских грађевина, реликвија, манастира, цркви и музеја, овај град заиста * заслужује општеприхваћени назив „град-музеј“.
Садржај |
[уреди] Клима
Умјерено континентална. Топла и сушна љета, просјечне температуре од 20 степени Целзијуса; хладне и влажне зиме, просјечне температуре 2 степена Целзијуса; кишовита прољећа и јесени. Интересан је податак да, иако је један је од најкишовитијих градова у Европи, те град са највећом просјечном количином падавина на простору бивше Југославије, сам град нема површинских водотокова.
[уреди] Историја
Настанак данашњег Цетиња веже се 15 вијек и владара Зете Ивана Црнојевића. Наиме, изгубивши од Турака дотадашњу пријестоницу Жабљак, Иван Црнојевић се одлучио премјестити своје сједиште у неприступачније крајеве- у крашко поље подно Ловћена, саградивши 1482 године двор, а потом и манастир Свете Богородице, у који је касније премјестио сједиште Зетске митрополије. Новонастали град назван је по рјечици која је кроз њега пролазила.
Губитак самосталности Зете доводи до двовјековне стагнације у развоју Цетиња. Поновни развој почиње тек крајем 17. вијека доласком династије Петровић на власт у Црној Гори, а већа урбанизација и значајнији напредак слиједи са доласком Петра II Петровића Његоша на власт. За вријеме његове владавине изграђена је и чувена Биљарда.
Цетиње се даље архитектонски и урбано-популацијски развијало пропорционално развоју црногорске државотворности, тј. упоредо са проглашењем књажевине Црне Горе (1852 године под књазом Данилом I Петровићем), те признањем самосталности (1978 на Берлинском конгресу) и, коначно, краљевине Црне Горе (1910 за вријеме владавине краља Николе I Петровића).
За вријеме владавине Николе I, у Цетињу је подигнут нови двор, први хотел, болница, Дјевојачки институт, а проглашењем самосталности и успостављањем дипломатских односа са европским државама и Владин дом, те многобројне амбасаде. Изграђене на јако малој међусобној удаљености, а у различитим архитектонским стиловима, ове грађевине дају Цетињу урбану слику града јединствену у Европи.
Након I свјетског рата, Цетиње у Краљевини СХС/Краљевини Југославији постаје сједиштем Зетске бановине. Оставши и даље значајним центром, Цетиње се у периоду између два свјетска рата несметано развијало, увећавајући се и популацијски и територијално и инфрастраструктурално.
Период након II свјетског рата доводи до стагнације Цетиња. Наиме, проглашењем Титограда административним центром и главним градом СР Црне Горе, као саставног дијела ФНРЈ/СФРЈ Цетиње губи значај који је до тада имало. Губећи велики дио дотадашњих прихода, град је педесетих и шездесетих година прошлог вијека преживљавао привредну кризу. Покретање индустријских погона, као што су фабрика обуће "Кошута", електроиндустријски холдинг "Обод" те транспортно предузеће "Бојана", као и побољшање инфраструктуре (изградња саобраћајница према Титограду и мору, побољшање електроенергетске и водоводне мреже), успјели су до краја осамдесетих година овог вијека донекле извући овај град и његово становништво из кризе. Међутим, пад социјализма, транзиција и крвави распад СФРЈ узроковали су пад окосница цетињске привреде, те су поново становништво овог града довели у незавидан економски и социјални положај.
Враћањем назива престоница овом граду, развојем сектора високог образовња, као и јачањем туристичких потенцијала, цетињске и црногорске власти надају се да ће Цетињу вратити барем дио сјаја који је овај град имао.
[уреди] Становништво
Град Цетиње је административни центар општине Цетиње, која према попису из 2003 године броји 18.742 становника, од чега 9.603 чине жене (51,24%), а 8.879 мушкарци (48,76%). Сам град Цетиње, броји 15.353 становника и једино је насеље у цетињској општини са популацијом већом од 1.000 становника. Према попису из 2003 године, 90.67% становништва Цетиња чине Црногорци, 4.62% Срби, а 4.71% чине остале етничке скупине.
[уреди] Култура и образовање
Цетиње је посљедњих пет вијекова културно и образовно сједиште Црне Горе, па тако баштини огромно књижевно, музејско и архивско благо, које се већином чува кроз пет републичких институција: Народни музеј Црне Горе, Архив Црне Горе, Централна народна библиотека "Ђурђе Црнојевић", Краљевско црногорско народно позориште "Зетски дом", те Републички завод за заштиту споменика културе.
Међутим, Цетиње није само познато по својим грађевинама и историјским споменицима, већ својој вијековима дугој штамшпарској традицији, богатим библиотекама, као и по својим умјетницима- овај град је за својег постојања изродио и угостио значајан број књижевника и сликара, те стога не чуди што су се у овом граду смјестиле три академије- Факултет ликовних умјетности, факултет драмских умјетности, те Музичка академија.
[уреди] Цетињско бијенале
Међународно бијенале савремене ликовне умјетности, које се од 1990 одржава сваке друге године. Идејни творац овог бијенала је принц Никола Петровић, праунук краља Николе I. Од свог зачетка до данас, ова културна манифестација све више добива на значају, како у регији тако и у Европи
[уреди] Знаменитости
Три велике хришћанске реликвије налазе се на Цетињу. То су: Рука Св. Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег и икона Пресвете Богородице Филермосе. Прве двије се чувају у Цетињском манастиру, а трећа у Плавој капели зграде Владиног дома
[уреди] Цркве и манастири
- Цетињски манастир- саграђен 1701 године од стране владике Данила Петровића, смјештен у непосредној близини Биљарде и Двора краља Николе.
- Манастир Црнојевића- са црквом Пресвете Богородице, подигнут од стране оснивача Цетиња Ивана Црнојевића 1484 године. Манастир је разорен од стране Турака 1692, а на мјесту цркве Пресвете Богородице краљ Никола I је 1886 саградио капелу. Данас се у овој капели налазе посмртни остаци Краља Николе I и краљице Милене.
- Влашка црква- подигнута у 15 вијеку као црква Рођења Богородице. Рушена у 17 и 18 вијеку. Поново подигнута 1864 године, када је добила и данашњи назив.
[уреди] Музеји
- Музеј Цетињског манастира- смјештен у дијелу манастирских конака, садржи бројне вриједне експонате као што су сви архијерејски орнати Династије Петровић-Његош и крст архимандрита Григорија Нестора, те богате збирке рукописних књига, инкунабула и икона.
- Историјски музеј- смјештен у згради Бладиног дома, обухвата културну друштвено-економску, политичку и војну прошлост Црне Горе од пресдловенског периода до данас.
- Етнографски музеј Црне Горе- смјештен у згради некадашњег Српског посланства, са збиркама који посјетиоцима могу дочарати древне начине исхране, привређивања и одијевања, инструменте и оруђа црногорских предака
- Његошев музеј- смјештен у Биљарди, посвећен Петру II Петровићу Његошу. Обухвата Његошеву резиденцију, дио Његошеве библиотеке, те дио библиотеке Петра I Петровића Његоша
- Његошева родна кућа- недалеко од Цетиња, у његушком засеоку Ераковићи
- Државни музеј Црне Горе- смјештен у двору [[[Краљ Никола I Петровић|краља НиколеI]], реконструкција резиденције краља, са аутентичним примјерцима намјештаја, те другим предметима кориштеним од стране краљевске породице.
- Умјетнички музеј Црне Горе- смјештен у згради Владиног дома. Националну галерију овог музеја чине: Збирка умјетности југословенских народа и народности, Збирка црногорске ликовне умјетности, Збирка икона, Збирка копија фресака, те Спомен збирка Милице Шарић-Вукмановић
[уреди] Транспорт
Цетиње је данас добро комуникацијски увезано са осталим дијеловима Црне Горе. Налази се на магистралној комуникацији Подгорица-Цетиње-Будва. Од оба града је удаљено око 30км. Аеродром у Тивту налази се на око 50км удаљености, а лука Бар око 70км.
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај незавршени чланак Цетиње, везан је за градове. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
|
|
 |
|
|---|---|---|
