Јуре Францетић
Из пројекта Википедија
Јуре Францетић (Прозор код Оточца 3. јула 1912. - Слуњ 27. децембра 1942.) је био припадник усташког режима током Другог светског рата, комадант борбене групе Францетић, познатије као Црна легија, а касније и комадант свих бригада усташке војске.
Садржај |
[уреди] Биографија
[уреди] Младост и емиграција
Јуре Францетић је рођен у селу Прозор код Оточца. Пучку школу је завршио у Оточцу, где касније креће у средњу школу и завршава је у Сењу. Даље школовање му плаћа стриц, а матуру полаже у Крижевцима. 1931. уписује студије права на Загребачком универзитету, где се придружује усташком покрету. Након неког времена завршава у затвору због нападања власти. Због тога је добио 3 месеца строгог затвора и прогон из Загреба на 5 година.
У марту 1933. одлази у емиграцију у Аустрију, а потом у Италију и полаже усташку заклетву у кампу Борготаро. Када је Вјекослав Серваци 1934. преузео руковођење логором Јанка-Пуста у Мађарској, за помоћника му је одређен Францетић. 1936. враћа се у Италију, после чега је интерниран на острво Гиглио, а пред крај 1937. враћа се у Хрватску.
По повратку је ухваћен и интерниран у родни крај. Ипак, 1938. успева доћи у Загреб, где намерава наставити студије, али убрзо је, исте године, позван на одслужење војног рока краљевске југославенске војске у Ниш. Након одслужења војног рока, током којег је стекао чин поднаредника, враћа се у Загреб и наставља с усташком пропагандом, разноси летке и брошуре, у Лици прима и организује нове чланове усташког покрета. Због те делатности опет је ухапшен и крајем 1940. осуђен је на затвор и прогон из Загреба. Почетком 1941. склања се у Немачку.
[уреди] Други светски рат
Након проглашења НДХ враћа се у домовину, а Анте Павелић га крајем априла именује усташким опуномоћеником за Босну. У Сарајеву ради на успостави нове власти и нових усташких јединица. У септембру 1941. (након погибије Бећира Локмића у четничкој заседи) преузима заповедништво над јединицама сарајевског усташког логора које прерастају у Црну легију.
После успешних акција Црне легије у источној Босни, унапређен је у чин усташког допуковника. С обале Дрине 10. априла 1942. шаље Павелићу телеграм да је "хрватска војска стала на источне повијесне границе". Чин усташког пуковника добио је након успешних акција на Купресу и око Бугојна, куда је Црна легија послана у јулу 1942. (На челу Црне легије замењивао га је Рафаел Бобан.) У лето те године постављен је за заповедника сталних бригада Усташке војнице. У септембру 1942. био је у пратњи Анте Павелића приликом његове посете Адолфу Хитлеру и хрватским легионарима на источном бојишту.
Полазећи на нови задатак у Лику, где је требало да преузме запоједништво над тамошњим усташким и домобранским јединицама, његов авион је био присиљен да слети, јер су комунистички саботери оштетили мотор авиона. Авион је слетео крај села Мочила, недалеко од Слуња, на територију коју су контролисали партизани, који су напали и тешко ранили Францетића и онесвшћеног га превезли у Слуњ, где је умро. Партизански лекари су покушали да га спасу да би га разменили за бројне комунисте у усташким логорима и затворима, али нису успели.
Да се не би деморализовали народ и војску, међу којима је Францетић био јако омиљен, усташке власти су допустиле да се вест о његовој смрти објави тек три месеца касније, 30. марта 1943. Посмртно је добио наслов витеза и унапређен у чин крилника Усташке војнице. Већ за живота о њему су се певале песме које су објављиване по листовима, а 1945. у Загребу је штампана књижица под насловом "Народна пјесма о витезу Јури Францетићу". О њему и Црној легији сачувана је песма "Ево зоре, ево дана".
[уреди] Контроверзе око спомен-плоче
У јуну 2000, слуњски огранак Удружења ратних ветерана "Хрватски домобран" су поставили спомен плочу у Францетићеву част са натписом "Хрватски витез Јуре Францетић". Овај догађај је изазвао незадовољство у целој земљи, али влада Ивице Рачана није интервенисала.
2004. је интервенисала нова влада Иве Санадера и по очнову члана 107 хрватског устава, уклонила ју је заједно са спомен-плочом посвећеној Мили Будаку у месташцу Свети Рок. Ова операција је извршена 27. августа уз јаку полицијску заштиту, а окончана је без инцидената.
Плоча је поново враћена два месеца касније, али је поново уклоњена након неколико дана. И друге такве спомен-плоче су се следећих месеци појављивале у осталим деловима Хрватске, али су брзо уклањане од стране власти.
