Велимир Терзић

Из пројекта Википедија

Велимир Терзић,Генерал ЈНА. Историчар (1908. - 1989.)

[уреди] Биографија

Рођен је 26. маја 1908. године у Голубовцима, близу Подгорице.

Гимназију је завршио у Подгорици, а затим је уписао Војну академију у Београду коју је завршио у класи са будућим генералом Арсом Јовановићем 1928.године. У чин капетана прве класе унапређен је 1938.године.

Од 1940. налази се у генералштабној припреми. Уочи априлског рата постављен је за команданта пешадијског пука који се налазио стациониран у Босни. Капетан Терзић командује одредом од 300 војника у нападу на немачку оклопну колону која се кретала у правцу Вишеграда. Немци су разбили ову колону, а сам капетан Терзић је пао у заробљеништво.

Из заробљеништва је успео да побегне маја 1941. Одлази у Црну Гору, где ради са још неким слободарским официрима краљевске војске на подизању устанка против италијанског окупатора. Долази у контакт са капетаном Арсом Јовановићем и поручником Петар Петром Ћетковићем.

У тринаестојулском устанку командује одредом код Цетиња, а касније и код Пљеваља. У КПЈ је примљен у августу 1941, док се у списку врховног команданта ЈВуО, пуковника Драгољуба Михаиловића налазио на листи бегунаца. Касније је био лишен чина капетана прве класе преко лондонске владе.

После повлачења главнине партизанских снага из Србије, постваљен је за Начелника Главног Штаба за Црну Гору, Боку и Санџак. Када је у марту 1942.основана 5.Црногорска Пролетерска бригада, постављен је за заменика команданта.

По одласку главнине партизанских снага из Црне Горе, капетан Терзић одлази у Хрватску да тамо прошири устанак и успешно га организује. У Хрватској се налази на положају Начелника 4.оперативне зоне. После пада "Бихаћке Републике" и почетка операције "Вајс", капетан Терзић хитно добија позив да дође у Врховни Штаб. Тада је постављен за помоћника Начелника Врховног Штаба. Био је лева рука За време офанзиве вршио је дужност Начелника Врховног Штаба.

После одласка у Црну Гору, (тада већ и мајор, потпуковник и пуковник),Велимир Терзић је на основу наређења о устројству војних чинова НОВЈ и ПОЈ 1.маја 1943. унапређен у чин генерал-мајора, а 1.новембра 1943. у чин генерал-лајтнанта. Са овим чином је изашао из рата. Због своје велике војничке способности, генерал Терзић је послат поново у Хрватску на месту Начелника Главног Штаба Хрватске, да још више развија народноослободилачки покрет. На том положају га је затекло наређење маршала Тита да иде у Совјетски Савез као шеф Војне мисије НОВЈ заједно са генерал-лајтнантом Милованом Ђиласом, као чланом Политбироа ЦК КПЈ и политичким изаслаником маршала Тита априла 1944.

Мисија је имала задатак да активира сарадњу између војних Центара Црвене Армије и Врховног штаба, да се шири знање о народноослободилачкој борби народа Југославије, да се ради на формирању Прве југословенске бригаде у СССР-у, а касније Прве тенковске бригаде НОВЈ. Генерал Терзић је имао задатак по војним питањима, а Милован Ђилас по политичким.

Терзић је стигао у Москву половином априла 1944. У име НКОЈ-а, јуна 1944. потписује уговор о зајму са представником совјетске владе. Средства овој зајма користила су се највише за потребе Врховног штаба НКОЈ-а и југословенских војних мисија. Одмах по доласку у Москву, генерал Терзић је успоставио радио-везу са Врховним Штабом где је је подробно извештавао о свему што се дешавало.

По ослобођењу, остао је у Југословенској Армији. Вршио је разне дужности. Био је помоћник министра Народне одбране, командант Армије, начелник ВВА ЈНА, главни инспектор Војноисторијског Института (ВИИ), а затим и њен директор.

Објавио је велики број радова о ратним вештинама и војним теоријама.

Чин генерал-пуковника добио је 1949. године. Из ЈНА се повукао 1955. Тада прелази да ради у Војноисторијски Институт, где се бави издавањем публикација, књига и другог материјала.

Поред војних, бавио се и историјским питањима. Познат је као најбољи војни историчар.

Написао је и објавио следеће књиге: