Ел Муџахедин

Из пројекта Википедија

Овај чланак или поглавље не цитира референце или изворе.
Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће цитате.

Eл Муџахедин је име паравојне јединице која је током рата у БиХ деловала на подручју средње Босне и Херцеговине, а чинили су је углавном добровољци из исламских земаља, који су се борили у саставу Армије Републике Босне и Херцеговине. Њени су чланови починили многе злочине над Србима и Хрватима у тим крајевима. ^{[тражи се извор]}

[уреди] Долазак у БиХ

Данас се сматра да су се на страни тадашње Армије Републике Босне и Херцеговине, као владиних снага с бошњачко-муслиманском већином, борили и добровољци из бројних исламских земаља, попут Саудијске Арабије, Пакистана, Турске, Алжира, Авганистана, Египта, Ирана, Судана и Сирије. Већином се радило о верским борцима - муџахединима. Њих је на врхунцу рата у БиХ, почетком 1995. било неколико хиљада. ^{[тражи се извор]}

Оправданост регрутовања толиког броја верских ратника може бити упитна кад се има у виду да Армији РБиХ није недостајало људства. У условима ембарга на наоружавање, поједине исламске земље успеле су материјално помоћи слабо наоружану Армију БиХ. Могуће је да је жеља неких од тих земаља била да на ово европско подручје прошире своје утицај и доласком самих за борбу спремних добровољаца. Тадашња власт, на челу с Алијом Изетбеговићем, није имала ништа против добрих односа с исламским земљама, па чак и с оним најекстремнијима.

Први докази о присутности муџахедина у Босни регистровани су у јуну 1992. на подручју Витеза, кад је једну групу заробио тамошњи ХВО. Други је случај забележен почетком октобра исте године код Маглаја. Према књизи "Пси рата на Балкану" Драгана Џамића, центри за обуку и боравак муџахедина саграђени су у селу Арнаути, шест километара од Зенице према Какњу, у бившем омладинском селу Немила, у одмаралишту зеничке железаре Бистричак, у школи у Страњенима, Црквици и селу Касаповић. Све више су примећивани у Зеници, Тузли, Цазинској крајини, код села Горња Копривна и Злопољац, у околици Тешња и Брезе. Почетком септембра 1992. у Босну је стигло око 250 "светих ратника" из Турске, Ирана, Бахреина и Катара. Различити извори упућују да су тада, и следећих година, долазили уз посредовање главног логистичара Армије РБиХ Мухамеда Ченгића, који се налазио у иностранству.^{[тражи се извор]}

Многи од њих су били припадници терористичке групе Ал Мухаџирун, са око 200 Енглеза пакистанског поријекла, војнички обучене у Пакистану од стране пакистанске терористичке групе Харкат Ал Анзар. Неки од припадника те групе (као нпр. Харун Рашид Асват или Шеик Ахмад Омар Сеид) су између осталог, осумњичени и за припрему бомбашких напада на лондонски метро 2005., као и везу са нападима на Свјетски Трговински Центар у Њујорку 2001. године. http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/3752517.stm

Муџахедини су били распоређивани у најфанатичнијим одредима, које су се називале и Муслиманским одбрамбеним снагама (МОС), где су им поверавана места инструктора, заповедника и верских повереника. Кад нису ратовали, радили су на ширењу ислама међу локалним становништвом, стриктном поштивању његових правила и изворном тумачењу Курана. Осим Муџахедина из исламских, али и некх европских земаља, ти одреди су попуњавани и домаћим муслиманима који су постали муџахедини, пошто су претходно прошли одговарајућу верску обуку.