Карло III Дебели

Из пројекта Википедија

Карло III Дебели

Карло III Дебели (832. - 13. јануар 888.) био је цар Светог Римског Царства (879. - 887.), краљ Немачке (882. - 887.), краљ Француске (884. - 887.), краљ Италије (879. - 887.), краљ Алеманије и Ретије (876. - 887.) и краљ Горње Бургундије (879. - 887.). По први пут након Карла Великог ујединио је његово царство.

Садржај

1 Краљ Италије и цар Светог Римског Царства
2 Наследствима уједињује цело царство Карла Великог
3 Неспособан владар
4 Побуне и подела

[уреди] Краљ Италије и цар Светог Римског Царства

Био је син Лудвига I Немачког, па је наследио Алеманију и Ретију 876. Карломан Баварски после инфарта је постао неспособан да влада Италијом, па је абдицирао у корист свога брата Карла III Дебелог. Карло Дебели је тада постао и краљ Италије и цар Светог Римског Царства.

[уреди] Наследствима уједињује цело царство Карла Великог

Наслеђује свога брата Лудвига Млађег 882. и тиме постаје краљ целе Немачке. После смрти Карломана Француског 12. децембра 884, Карло Дебели постаје и краљ Француске, па је накратко објединио цело Каролиншко Царство изузев Бургундије.

[уреди] Неспособан владар

У целом царству су порасле наде у општи препород западне Европе, али Карло Дебели се није показао достојан тога задатка. Био је неспособан, а осим тога често је боловао. Верује се да је боловао од епилепсије. Подузео је неколико неуспешних експедиција против Сарацена у Италији.

Викинзи су опседали Париз током 885. и 886. Карло Дебели, који је био владар Француске, Немачке и Италије допустио је да Викинзи толико дуго опседају један тако важан град. Када је коначно дошао Карло Дебели са великом војском распршио је Викинге. Уместо да их докрајчи великом војском он им даје новац да се повуку, што је изазвало огорчење и побуне.

[уреди] Побуне и подела

Побуну у Немачкој је предводио Арнулф Карантински, незаконити син Карломана Баварског. Арнулф Карантински заузима Немачку у новембру 887. Карло Дебели није ништа учинио да то спречи. Одлази у манастир где умире након два месеца 13. јануара 888. Царство се поново распада. У Француској га наслеђује гроф Одо Париски, у Италији Беренгар Фурлански, Рудолф I Бургундијски преузима Бургундију и Луј Слепи преузима Провансу.

Претходник: Карло Ћелави	Свети Римски Цар (879 - 887)	Наследник: Гвидо Сполето
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Лудвиг Млађи	Краљ Немачке (882 - 887)	Наследник: Арнулф Карантински
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Карломан Француски	Француски краљеви (884 - 887)	Наследник: Одо Париски
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Претходник: Карломан Баварски	Kраљ Италије (879 - 887)	Наследник: Беренгар Фурлански
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}

Француски владари
Каролиншка династија (843. - 987.) Карло II \| Луј II \| Луј III \| Карломан Француски \| Карло III \| Одо \| Карло III \| Робер I \| Рудолф \| Луј IV \| Лотар \| Луј V Династија Капета (987. - 1328.) Хуго Капет \| Робер II \| Анри I \| Филип I \| Луј VI \| Луј VII \| Филип II \| Луј VIII \| Луј IX \| Филип III \| Филип IV \| Луј X \| Филип V \| Јован I \| Филип V \| Карло IV Династија Валоа (1328. - 1589.) Филип VI \| Јован II \| Карло V \| Карло VI \| Луј I од Ањоуа - регент \| Хенрик VI \| Карло VII \| Луј XI \| Карло VIII \| Луј XII \| Франсоа I \| Анри II \| Франсоа II \| Карло IX \| Анри III Династија Бурбон (1589. - 1792.) Анри IV \| Марија Медичи \| Луј XIII \| Ана Аустријска \| Луј XIV \| Луј Август \| Филип II \| Луј XV \| Луј XVI Од Прве републике 1792. до краја Другог царства 1870. Луј XVII \| Наполеон I Бонапарта \| Луј XVIII \| Карло X \| Луј XIX \| Хенрик V \| Луј-Филип \| Наполеон III Бонапарта