Марк Шагал
Из пројекта Википедија
Mарк Шагал (рус. Марк Захарович Шага́л; белоруски: Мойша Захаравіч Шагалаў, Mojša Zacharavič Šahałaŭ 7. јул 1887. - 28. март 1985.) је јеврејски сликар рођен у Белорусији, тада део СССР. Његов правац су мешавина модерног покрета и импресионизма.
| Mарк Шагал | |
|---|---|
 Марк Шагал 1941. |
|
| рођен: | 7. јул, 1887. Витебск, Белорусија |
| преминуо: | 28. март, 1985. Saint-Paul (Alpes-Maritimes), Француска |
Рођен је као најстарији син од деветоро деце колико су укупно имали његови родитељи. 1907. је започео студирање у Царској школи уметности у Санкт Петербургу. Септембра 1909. у кући своје пријатељице упознаје Белу Росенфилд у коју се заљубљује. После студија већ почиње да привлачи пажњу и ствара углед када му је Макс Винавер осигурао средства како би се преселио у Париз (тада центар збивања у уметности), и тамо наставио да ради. Све заједно са Пикасом, Бракеом и осталим кубистима почели су да мењају уметност из корена. Шагал је током својих париских година почео да употребљава модерне технике, иако никад није напустио свој сопствени стил који је изградио, и по коме је постао познат.
Париз је за Шагала постао друга кућа и он је планирао да се тамо пресели и остане да живи до краја живота. Међутим 1914., док је био у посети Русији, настао је Први светски рат па се више није мога вратити. Године 1915. жени се Белом Росенфилд, својом вереницом од 1909., и наставља да велича њихову љубав у серији својих слика које је наставио да слика чак и после њене смрти тридесет година после. У међувремену преживљава рат. 1917. постаје комесар за уметност у Витебску. Шагалово комесарство ускоро се лоше завршава, свађом са другим уметницима, након чега одлази у Москву да би радио у Москви као сценограф у позоришту и подучавао ратну сирочад. Напокон, 1922. године Шагал, Бела и његова ћерка Ида емигрирају из СССР. У Русији је био осам година.. Године 1923. Шагал добија наруџбину од француског трговца уметничким делима Амбросеа Воларда да илуструје руски класични роман, Гогољеве Мртве душе. Шагалови налазе дом у Француској и Марк постиже нову славу као илустратор у гвашу и бакропису. Истовремено наставља и своју сликарску каријеру. Следеће године биће му веома успешне и срећне, испуњене радом и путовањима, али од тридесетих година све се мења успоном фашизма, што се одразило у Шагаловим суморним делима.
Године 1937. Шагал добија француско држављанство – која бива поништено почетком Другог светског рата, када Француска, поражена од стране Немачке, бива подељена између нациста и колаборацијских власти. Шагал касно схвата свој положај као Јевреја и као уметника којег су нацисти прогласили изопаченим. Бива ухапшен, али срећом врло брзо пуштен захваљујући америчком посредовању па током рата бежи у САД.
У Америци његова жена Бела се разболева и убрзо умире. Шагал је неутешан. 1944 после неколико година остварује нову везу са Енглескињом Вирџинијом Хагард која је трајала до 1952. У међувремену се 1948. вратио у Француску, и заувек се настанио на југу земље. Касније се жени са Валентином Бродски и са њом остаје до краја живота.
Током свог живота Шагал се опробао на свим сликарским материјалима. Израђивао је таписерије, графике, мозаике, витраже, скулптуре и фреске.
Садржај |
[уреди] Шагалова уметност
Шагал је узимао инспирацију из старих белоруских бајки, а радио је мотиве из јеврејских религијских прича. Око 1960-их и 1970-их, Шагал прихвата и пројекте који су обухватали холове и зидине великих зграда чак осликавајући пар цркава.
Шагалов рад се може сврстати у више категорија. Мешао се са авагардним пројектима, али за његов рад мешају се разни правци као што су Кубизам и Фовизам. Био је чврсто повезан са Париском школом и њиховим члановима, укључујући и уметника под именом Амадео Модиљани.
[уреди] Чести симболи у Шагаловим радовима
- Крава: Лагодност живота: млеко, месо, кожа, рогови, моћ и снага.
- Дрво: још један симбол живота.
- Петао: Верност, најчешће насликан са љубавницима.
- Груди (често голе): Еротика, плодност љубави (Шагал је волео и поштовао жену).
- Виолиниста: у Шагаловом селу Витеберг виолиниста је пратио људе током њихових прекретница у животу (рођење, венчање, смрт).
- Харинга (понекад насликана и као летећа риба): Сећање на Шагаловог оца који је радио у фабрици за прераду риба
- Сат са клатном: време, скромни живот
- Свећа: две свеће симболизују Сабат. Свећа је симобол у његовим делима повезан са Јудаизмом
- Прозори: Шагалов Љубав ка слободи.
- Куће Витебска (често сликане док је живео у Паризу): жудња за домовином
- Сцене циркуса: Хармонија човека и животиње, представља Креативност у човеку.
- Распеће Исуса: Холокауст, Јевреји прогоњени од стране нациста.
[уреди] Цитати
- "На кругу боја, све боје су пријатељи са њиховим суседима и љубавници са њиховим контрастима.."
- "У животу постоји само једна боја, само једна на уметничкој палети, која даје смисао и животу и уметности. То је боја љубави."
[уреди] Листа познатијих радова
- Млада жена на софи (Mariaska), 1907, (Приватна колекција)
- Венчање, 1910
- Рођење, 1910, Цирих
- Ја и село, 1911, Њу Јорк, (Музеј Модерне уметности)
- Адам и Ева, 1912
- Аутопортрет са седам прстију, 1913, Амстердам
- Виолиниста, 1911–1914, Дизелдорф, Немачка
- Рођендан, 1915, Њу Јорк, Музеј Модерне уметности
- Плава кућа, 1917–1920
- Пад анђела, 1923–1947, Базел
- Зелени виолиниста, 1923–1924,
- Жена Акробата, 1930,Париз, (Национални музеј модерне уметности)
- La Mariée (Невеста), 1950
- Љубавници изнад црвеног неба, 1950
- Мојсије прима десет божијих закона, 1950–1952
- Зелена ноћ, 1952
- Бастиља, 1953
- Мост изнад сене, 1954, Хамбург
- Прелажење црвеног мора, 1955
- Аутопортрет, 1959–1960
- Краљ Давид, 1961
- Рат, 1964–1966, Цирих
- Мозаици мурала у холу Метрополитанска опера, Њу Јорк, 1966
- Библијски осликани прозори, 1968, Meц Катедрала
- Пророк Јеремаја, 1968
- Посао, 1975
- Библијска порука, 17 радова (Ница, -Национални музеј)
- Aмерички прозори, 1977, Уметнички институт Чикага
- Жути магарац, 1979
- Породица, (1975–1976)
- Девет прозора библијске тематике, 1978–1985, St. Stephan Church, Мец, Немачка
- Велика парада, 1979–1980, Гарелија Пјер Матис-Њу Јорк.
