Међународни кривични суд за бившу Југославију

Из пројекта Википедија

Хашки трибунал (пун назив Међународни кривични суд за бившу Југославију) је ад-хок суд у Хагу, тело Уједињених нација основано Резолуцијом 827 Савета безбедности УН, са задатком да суди починиоцима ратних злочина на подручју бивше Југославије након 1991.

Хашки трибунал може подизати оптужнице и судити за геноцид, злочине против човечности, повреде Женевских конвенција из 1949, и повреде закона и обичаја ратовања. Трибунал може судити једино појединцима, не и организацијама или владама, и може изрећи највише доживотни затвор. Низ земаља су потписале договоре са УН за спровођење затворских казни. Трибунал настоји да заврши са свим суђењима до 2008, и реши по свим жалбама до 2010. Главне организационе јединице Трибунала су судска већа (тренутно председавајући Теодор Мерон), тужилаштво (тренутно главни тужилац Карла дел Понте), и секретаријат.

Хашки трибунал је установио контроверзну праксу у којој се неке од оптужница подижу јавно, док су неке "запечаћене" у нади да ће тако олакшати процес хапшења и привођења оптужених. Трибунал за привођење оптуженика у потпуности зависи од држава у којима се они налазе, на шта су ове обавезне као чланице УН. Хапшење и испоручивање оптужених у државама у региону показало се као изузетно тешко и осетљиво политичко питање, уз еклатантне примере неспособности или опструкције како локалних влада, тако и присутних међународних снага, тако да је и поред великог притиска међународне заједнице велики број њих и даље недоступан Трибуналу.

У контрверзности везане за овај суд спада и чињеница да су неке земље донеле националне законе по којима њихови грађани у случају надлежности тог суда (сукоби на територији бивше Југославије) не одговарају пред њим, него пред националним судовима тих земаља. Једна од њих су и САД. ^[1] ^[2]