Николај Ђауров
Из пројекта Википедија
| Николај Ђауров Николай Гяуров |
|
|---|---|
 оперски певач |
|
| рођен: | 13. септембар 1929. Велинград, Бугарска |
| преминуo: | 2. јун 2004. Модена, Италија |
Николај Ђауров (бг. Николай Гяуров - латинично најчешће Nicolai Ghiaurov), бугарски оперски певач и један од најпознатијих оперских басова послератног периода, а многи критичари га стављају у ранг са најбољим басима свих времена, као што је био Фјодор Шаљапин. Био је цењен по моћном, сигурном гласу, типичном белкантистичком вердијанском басу, савршене певачке технике. Био је ожењен италијанским сопраном Мирелом Френи, са којом је често наступао. Живели су у италијанском граду Модена.
Ђауров је рођен у малом планинском градићу Велинград у јужној Бугарској. Као дете, учио је да свира виолину, клавир и кларинет. Музичко школовање је започео на Музичкој Академији у Софији 1949. године, а у периоду 1950.-1955. је наставио школовање на Московском Конзерваторијуму.
Свој оперски деби је имао 1955. године као Дон Базилио у Росинијевом „Севљиском берберину” у Софији. У Италији је први пут наступио 1957. године у Болоњи, а свој први међународни успех је доживео 1960. године улогом Варлаама у Мусоргсковом „Борису Годуновом” у Миланској „Скали”.
У САД-у је први пут наступио у Гуноовом „Фаусту” 1963. у Чикагу, након чега је тамо отпевао још дванаест различитих улога, међу којима су и насловне улоге у „Борису Годунову”, „Дон Кихоту” и „Мефистофелу”.
Током своје каријере је отпевао све велике басовске улоге оперског репертоара композитора Вердија, Пучинија, Гуноа, Росинија, Доницетија, Белинија, Мусоргског, Чајковског и многих других. Поред живих наступа, снимио је и велики број плоча и CD-а са великим певачима и диригентима друге половине XX века. Последњи пут на сцени је певао у фебруару 2004. улогу Дон Базилија, којом је и отпочео своју каријеру.
