Покрет несврстаних

Из пројекта Википедија

Покрет несврстаних је међународна организација више од 100 земаља које су сматрале себе званично неуједињене са једним или против једног од већих блокова. Сврха организације, како је написано у Хаванској декларацији из 1979, је да осигура ”националну независност, суверенитет, територијлни интегритет и безбедност несврстаних земаља у њиховој борби против империјализма, колонијализма, неоколонијализма, апартхејда, расизма, укључујући и ционизам и све облике стране агресије, окупације, доминације, мешања или хегемоније, као и против блоковске политике”. Покрет несврстаних се фокусирао на националне борбе за независност, искорењивања сиромаштва, економски развој и супротстављање колонијализму, империјализму и неоколонијализму. Они су представљали 55% становништва планете, већину влада на свету и скоро две трећине чланица Уједињене нације.

Важнији чланови су били Југославија, Индија, Египат, Јужна Африка и повремено Кина. Бразил никада није био стални члан покрета, али је држава делила много циљева Покрета несврстаних и често је слала посматраче на конференције Покрета несврстаних. Иако је намеравано да организација буде близак савез као и НАТО и Варшавски пакт, имала је мало јединства и многе од њених чланица су биле у савезу са једном или другом великом силом. На пример, Куба је била у савезу са Совјетским Савезом током Хладног рата. Индија је много година била у савезу са Совјетским Савезом против Кине. Покрет се сломио због својих унутрашњих несугласица када је Совјетски Савез напао Авганистан 1979. Док су неке државе подржавале совјетску инвазију, остале чланице покрета нису урадиле то.

Покрет несврстаних се бори нађе смисао након краја Хладног рата. Земље наследнице Југославије су показале мало интересовања за Покрет несврстаних од распада земље, а 2004. Словенија је, заједно са Малтом и Кипром, престала да буде чланица покрета када је ступила у Европску унију. Малта и Кипар сада имају статус посматрача.

Садржај 1 Настанак Покрета несврстаних 2 Земље чланице 2.1 Бивше чланице 3 Конференције Покрета несврстаних 3.1 Места и датуми конференција 4 Види још 5 Спољашње везе

[уреди] Настанак Покрета несврстаних

Термин ”Несврстани” је први сковао индијски премијер Џавархалал Нехру током свог говора 1954. у Коломбу, Шри Ланка. У свом говору, Нехру је описао пет постулата који су коришћени као водиље у кинеско-индијским односима, а које је прве смислио ондашњи кинески премијер Жу Енлаи. Названи Пет принципа мирољубиве егзистенције или Панчшил, ови принципи ће касније послужити као основа Покрета несврстаних. Тих пет принципа су:

1. Узајамно поштовање територијалног интегритета и суверенитета.
2. Узајмано ненападање
3. Узајамно немешање у унутрашње послове
4. Једнакост и узајамна корист
5. Мирољубива коегзистенција

Порекло Покрета несврстаних се може пратити до конференције одржане у Бандунгу, Индонезија, 1955. Свестке несврстане нације су изразиле своју жељу да не буду увучене у идеолошке сукобе Истока и Запада у Хладном рату. Бандунг је био значајна прекретница за развој покрета као политичке организације.

Ипак, 6 година касније у септембру 1961, уз велику заслугу Јосипа Броза Тита, одржана је прва званична конференција Покрета несврстаних. Уз Тита и Нехруа, други истакнути светски лидери који су учествовали у стварању Покрета несврстаних су били Гамал Амбдел Насер, председник Египта, и Сукарно, председник Индонезије.

Покрет је изгубио кредибилитет током седамдесетих када је критикован да у њему постају доминантне државе које су биле пријатељске прем Совјетском Савезу. Док су вође као Тито, Насер, Сукарно или Нехру могли представљати идеологију несврстаних, вођe попут Фидела Кастра су компромитовале цео концепт.

[уреди] Земље чланице

Авганистан Алжир Ангола Бангладеш Барбадос Бахами Бахреин Белиз Белорусија Бенин Боливија Боцвана Брунеи Буркина Фасо Бутан Вануату Венецуела Вијетнам Габон Гамбија Гана Гвинеја Гвинеја-Бисао Гијана Гренада Демократска Република Конго Доминиканска Република Египат Еквадор Екваторијална Гвинеја Еритреја Етиопија Замбија Зеленортска острва Зимбабве Индија Индонезија Ирак

Иран Јамајка Јемен Јордан Јужна Африка Камбоџа Камерун Катар Кенија Колумбија Комори Конго Куба Кувајт Лаос Лесото Либан Либерија Либија Мадагаскар Малави Малдиви Малезија Мали Мароко Мауританија Маурицијус Мјанмар Мозамбик Монголија Намибија Непал Нигер Нигерија Никарагва Обала Слоноваче Оман Пакистан

Панама Палестина Папуа Нова Гвинеја Перу Руанда Сао Томе и Принципе Саудијска Арабија Свазиленд Света Луција Свети Винсент и Гренадини Северна Кореја Сејшели Сенегал Сијера Леоне Сингапур Сирија Сомалија Судан Суринам Тајланд Танзанија Источни Тимор Того Тринидад и Тобаго Тунис Туркменистан Уганда Узбекистан Уједињени Арапски Емирати Филипини Хондурас Централноафричка република Чиле Џибути Шри Ланка

[уреди] Бивше чланице

• Југославија
• Словенија
• Кина
• Малта
• Кипар

[уреди] Конференције Покрета несврстаних

Обично су се конференције Покрета несврстаних одвијале сваке три године. Државе које су биле домаћин конференцијама су: СФРЈ, Египат, Замбија, Алжир, Шри Ланка, Куба, Индија, Зимбабве, Индонезија, Колумбија, Јужноафричка ребулика и Малезија.

Прва конференција се одржала у Београду 1961. На њој су били представници 25 земаља – 11 из Азије и Африке заједно са Југославијом, Кубом и Кипром.

Следећи састанак је одржан у Каиру 1964. На њега су дошли представници 46 држава, док су већина нових чланова биле нове афричке земље које су тек стекле независност. Главне теме конференције су били Aрапско-израелски сукоб и Индијско-пакистански сукоб.

Састанак из 1970. у Лусаки, на ком су присуствовале 54 државе, је био један од најважнијих пошто је покрет формирао сталну организацију да би развијао економске и политичке везе. Замбијски председник Кенет Каунда је играо одлучујућу улогу у овим догађајима.

На састанку 1973. у Алжиру је виђено како се покрет носи са новим економским реалностима. Светски нафтни шок из 1973. је довео до тога да неке чланице буду значајно богатије од осталих. Крај повезаности америчке валуте за злато и накнадна девалвација долара је уклонило једну од највећих притужби групе.

На састанку 1979. у Хавани је расправљано о предности ”природне алијансе” које су многи видели између Покрета несврстаних и Совјетског Савеза. Под вођством Фидела Кастра., конференција је расправљала о концепту антиимперијалистичке алијансе са Совјетским Савезом. Премијер Јамајке Менли је одржао добро примљен просовјетски говор. Међу осталим стварима које је рекао је било: ”Сви анти-империјалисти знају да је равнотежа снага у свету неповратно промењена 1917 када је постоја покрет и човек у Октобарској револуцији, а Лењин је био тај човек”. Менли је такође одликовао Кастра за ојачавање снага посвећеним борби против империјализма на западној хемисфери.

[уреди] Места и датуми конференција

• 1. конференција – Београд, 1. септембар 1961. – 6. септембар 1961.
• 2. конференција – Каиро, 5. октобар 1964. – 10. октобар 1964.
• 3. конференција – Лусака, 8. септембар 1970. – 10. септембар 1970.
• 4. конференција – Алжир, 5. септембар 1973. – 9. септембар 1973.
• 5. конференција – Коломбо, 16. август 1976. – 19. август 1976.
• 6. конференција – Хавана, 3. септембар 1979. – 9. септембар 1979.
• 7. конференција – Њу Делхи, 7. март 1983. – 12. март 1983.
• 8. конференција – Хараре, 1. септембар 1986. – 6. септембар 1986.
• 9. конференција – Београд, 4. септембар 1989. – 7. септембар 1989.
• 10. конференција – Џакарта, 1. септембар 1992. – 7. септембар 1992.
• 11. конференција – Картахина де Индијас, 18. октобар 1995. – 20. октобар 1995.
• 12. конференција – Дурбан, 2. септембар 1998. – 3. септембар 1998.
• 13. конференција – Куала Лумпур, 20. фебруар 2003. – 25. фебруар 2003.
• 14. конференција – Дурбан, 17. август 2004. – 19. август 2004.
• 14. конференција – Хавана, 14. септембар 2006. – 15. септембар 2006.
  • Пренса Латина извештава да је конференција из 2006. била 14.

[уреди] Види још

• Трећи свет

[уреди] Спољашње везе

• Сајт Покрета несврстаних

Овај чланак је део  Портала о Хладном Рату  више о Хладном рату