Хашим Тачи
Из пројекта Википедија
Хашим Тачи је терориста и политичар рођен 24. априла 1968. год. у селу Броћна, општина Србица на Косову и Метохији, СЦГ. Тренутно је политички лидер Ослободилачке војске Косова.
[уреди] Сарадња са косовском емиграцијом и оснивање ОВК
Хашим Тачи је студирао филозофију и историју на Приштинском универзитету, а последипломске студије је завршио на универзитету у Цириху, на одсеку за историју југоисточне Европе и међународне односе. Током студентских година Тачи је био један од лидера Независне уније студената и први студентски председник паралелног универзитета у Приштини. Тачи је 1993. год. у Швајцарској приступио политичкој емиграцији косовских албанацa. Оснивач је марксистичко-лењинистичке организације Народни покрет Косова за коју се верује да је основала Ослободилачку војску Косова. Од 1993. год. као припадник унутрашњег круга ОВК, Тачи је био задужен за обезбеђивање финансијских средстава, набавку оружија и организацију обуке. Након што је током 1992-93. год. прошао војну обуку у Албанији учествовао је у терористичким нападима на Косову и Метохији. Тачи је такође познат и као командант самозване Оперативне зоне ОВК у Малишеву и члан Дреничке групе ОВК, коју је 1993. год. основао Адем Јашари и која је контролисала око 10-15% од укупних криминалних активности на Косову. Група је учествовала у кријумчарењу оружја, украдених аутомобила, нафте и цигарета и проституцији. У циљу вршења криминалних активности Дреничка група повезала се са Албанском, Чешком и Македонском мафијом. Тачијеве везе са мафијом учвршћене су родбинским односима након удаје његове сестре за Сејдија Бајрушија, једног од познатих вођа Албанске мафије 17. јуна 1996. године.
[уреди] Терористичка активност
Хашим Тачи је заједно са припадницима Дреничке групе, Рафетом Рамом, Јакупом Нуријем, Самијем Љустакуом и Иљазом Кадријуом учествовао у нападу из заседе на полицијско возило, 25. маја 1993. год. на пружном прелазу код Глоговца. Том приликом су убијена два српска полицајца док их је петорица тешко рањено.
17. јуна 1996. године Тачи је заједно са Јакупом и Авни Нуром, Бесим Рамом и Сами Љустакуом учествовао у нападу из заседе на полицијску патролу на путу Косовска Митровица-Пећ када је убијен један српски полицајац док је други тешко рањен.
21. септембра исте године, Рама је по Тачијевом налогу бацио бомбу на касарну „Милош Обилић“ у Вучитрну. По његовом налогу извршен је и напад на Средњешколски центар у Вучитрну у којем су биле смештене породице избеглица из Книнске крајине.
У јулу 1997. године Тачи је осуђен у одсуству, од стране окружног суда у Приштини на 10 година затвора због тероризма. У фебруару 1998. године издата је потерница за њим.
[уреди] Сарадња са западом и политичка каријера
Хашим Тачи је као представник ОВК био члан преговарачког тиму Косовских Албанаца током преговора у Рамбујеу. На преговорима је постигнут споразум да се формира прелазна Косовска влада састављена од представника Руговине Демократске лиге Косова, Уједињене демократске лиге наклоњене ОВК и ОВК. Премијер ове владе требало је да буде Хашим Тачи. Споразум је такође предвиђао референдум који никада није одржан. Међутим, споразум је пропао, а НАТО је 24. марта 1999. год. започео са ваздушним нападима на циљеве на територији СР Југославије. После 78 дана бомбардовања, у јуну 1999. године НАТО снаге су ушле на Косово и Метохију. Непосредно након уласка НАТО снага, Хашим Тачи се самопрокламовао за премијера Косова. Претпоставља се да је у периоду када је Тачи био премијер, више политичких неистомишљеника, косовских Албанаца који су се залагали за мултиетничко Косово ликвидирано по његовом наређењу.
Овај чланак је део Портала о Распаду СФРЈ више о Распаду СФРЈ |