Хебрејско писмо
Из пројекта Википедија
| Историја писма |
|---|
|
Wadi el-Hol 19. век пне.
|
| Грузијско 5. век пне. |
| Јерменско 405. |
| Orkhon 6. век |
| Ogham 6. век |
Овај чланак се бави хебрејским словима. За хебрејске дијакритичке знаке види никуд (niqqud).
Хебрејски алфабет је писмо од 22 слова којим се пише хебрејски језик. Широко је распрострањен и мећу јеврејском дијаспором, тако да се и још неколико језика, као јидиш, ладино или јудео-арапски, пишу овим писмом.
Јевреји га зову алефбет (јер су прва два слова алеф [א] и бет [ב]). Број слова, њихов редослед, њихова имена као и њихове фонетске вредности су једнаке као у арамејском писму, јер су и Јевреји и Арамејци преузели феничанско писмо крајем другог миленијума п.н.е.
Савремено писмо којим се пише хебрејски језик је настало у трећем веку п.н.е. из арамејског, који су користили Јевреји још од 6. века п.н.е. Пре тога, користили су писмо које је у 9. веку п.н.е. настало из феничанског; у верским списима, Самарићани још увек користе варијанту овог старог писма.
[уреди] Опис
И у старом и у новом хебрејском писму не постоји разлика између тзв. малих и великих слова, већ само неколико слова има другачији облик када се пише на крају речи, слично арапском писму, али много једноставније. У писању се самогласници углавном не пишу. Хебрејско писмо се пише са десна на лево.
Да би се правилно означавали самогласници, настао је већи број система дијакритичких знакова (никуд, мн. никудот, хеб. נקדות). Један од ових, звани Тиберијски систем је временом постао доминантан. Арон бен Мозес бен Ашер (Aaron ben Moses ben Asher), и његова породица кроз више генерација, се сматра заслужним за настанак и усавршавање овог система. Ове ознаке се користе за посебне намене, као што су библијски текстови, поезија или за учење хебрејског језика. У Тиберијском систему постоји и одређени број знакова за појање, који означавају како треба појати одређене цитате (слично европским неумама), као и одређени број круница, које се користе само у свицима Торе.
Хебрејска слова се могу користити и као бројеви (најчешће у Кабали), али су свакодневној употреби тзв. арапски одн. западни бројеви.
[уреди] Алефбет
Следећа слова чине алефбет: 
Слова која су растављена са / представљају исто слово, с тим што је десни знак за писање на почетку и унутар речи, а леви за писање тог слова на крају речи.
[уреди] Алеф (א)
| Име | Фонолошко | ’āleph |
| Израелски изговор | alef | |
| Ашкенаски изговор | olef | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | ’ |
| Израелски стандард | ' 1 | |
| Нумеричка вредност | 1 | |
| Формира самогласнике | ê, ệ, ậ, â, ô | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | ʔ |
| Ашкенаски хебрејски | неми глас | |
| Сефардски хебрејски | ʔ | |
| Јеменитски хебрејски | ʔ | |
| Тиберијски хебрејски | ʔ | |
| Реконструисани библијски хебрејски | ʔ |
1не пише се на почетку и крају речи; најчешће се свеједно не пише
[уреди] Бет (ב)
| Име | Фонолошко | bêth |
| Израелски изговор | bet или vet | |
| Ашкенаски изговор | beis или veis | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | b |
| Израелски стандард | b или v | |
| Нумеричка вредност | 2 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | b или v |
| Ашкенаски хебрејски | b или v~v̥ | |
| Сефардски хебрејски | b или b~β~v | |
| Јеменитски хебрејски | b | |
| Тиберијски хебрејски | b или v | |
| Реконструисани библијски хебрејски | b |
[уреди] Гимел (ג)
| Име | Фонолошко | gímel |
| Израелски изговор | gimel | |
| Ашкенаски изговор | gimmel | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | g или gh |
| Израелски стандард | g | |
| Нумеричка вредност | 3 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | ɡ |
| Ашкенаски хебрејски | ɡ~ɡ̊ | |
| Сефардски хебрејски | ɡ~ɣ | |
| Јеменитски хебрејски | ʒ~ɣ | |
| Тиберијски хебрејски | ɡ~ɣ | |
| Реконструисани библијски хебрејски | ɡ |
[уреди] Далет (ד)
| Име | Фонолошко | dāleth |
| Израелски изговор | dalet | |
| Ашкенаски изговор | doles | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | d или dh |
| Израелски стандард | d | |
| Нумеричка вредност | 4 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | d |
| Ашкенаски хебрејски | d~d̥ | |
| Сефардски хебрејски | d̪~ð | |
| Јеменитски хебрејски | d̪ или ð | |
| Тиберијски хебрејски | d̪ или ð | |
| Реконструисани библијски хебрејски | d̪ |
[уреди] Хе (ה)
| Име | Фонолошко | hê |
| Израелски изговор | he/hei/e/ei | |
| Ашкенаски изговор | hei | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | h или Ḏ |
| Израелски стандард | h1 | |
| Нумеричка вредност | 5 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | h~ʔ |
| Ашкенаски хебрејски | h | |
| Сефардски хебрејски | h | |
| Јеменитски хебрејски | h | |
| Тиберијски хебрејски | h | |
| Реконструисани библијски хебрејски | h |
[уреди] Вав (ו)
| Име | Фонолошко | wāw |
| Израелски изговор | vav | |
| Ашкенаски изговор | vov или vof | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | w |
| Израелски стандард | v | |
| Нумеричка вредност | 6 | |
| Формира самогласнике | ô, û | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | v |
| Ашкенаски хебрејски | v~v̥ | |
| Сефардски хебрејски | v | |
| Јеменитски хебрејски | w | |
| Тиберијски хебрејски | w | |
| Реконструисани библијски хебрејски | w |
[уреди] Зајин (ז)
| Име | Фонолошко | záyin |
| Израелски изговор | zayin | |
| Ашкенаски изговор | zayin | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | z |
| Израелски стандард | z | |
| Нумеричка вредност | 7 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | z |
| Ашкенаски хебрејски | z | |
| Сефардски хебрејски | z | |
| Јеменитски хебрејски | z | |
| Тиберијски хебрејски | z | |
| Реконструисани библијски хебрејски | ʣ |
[уреди] Хет (ח)
| Име | Фонолошко | ḥêṯ (архаично ḫêṯ) |
| Израелски изговор | chet | |
| Ашкенаски изговор | ches | |
| Транскрипција | Стандардна латинична | ḥ (архаично ḫ) |
| Израелски стандард | h1 ch2 |
|
| Нумеричка вредност | 8 | |
| Изговор (IPA) | Израелски хебрејски | x~ħ |
| Ашкенаски хебрејски | x | |
| Сефардски хебрејски | ħ | |
| Јеменитски хебрејски | ħ | |
| Тиберијски хебрејски | ħ | |
| Реконструисани библијски хебрејски | x~X |
1 на почетку и након сугласника
2 на осталим местима у речи
НАСТАВИЋЕ СЕ
