26. септембар
Из пројекта Википедија
26. септембар (26.9.) је 269. дан у години по грегоријанском календару (270. у преступној години). До краја године има још 96 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Авг. - Септембар - Окт. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 | 3 |
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 1 |
календар за 2006 г. цела година |
- 1186. - Дубровник склопио мир са српским великим жупаном Стефаном Немањом, који је у два наврата покушао да заузме тај град. Споразум о миру био основ за касније уговоре Србије и Дубровника.
- 1580. - Енглески морепловац и гусар Френсис Дрејк упловио у луку Плимут на завршетку свог путовања око света, које је трајало 33 месеца. Дрејк био први Енглез који је опловио земљу, за шта је добио титулу витеза од краљице Елизабете.
- 1687. - У бици с Турцима топовско тане млетачке војске изазвало експлозију у којој су тешко оштећени Партенон и Пропилеји на Акропољу, где је турска војска држала муницију.
- 1815. - Русија, Аустрија и Пруска формирале Свету алијансу, коју су касније потписали сви европски владари осим британског регента, папе и турског султана. Циљ савеза био да угуши револуционарне покрете у Европи после Француске револуције и Наполеонових ратова.
- 1918. - Савезници у Првом светском рату почели општу офанзиву која је почетком октобра довела до слома Централних сила и завршетка рата.
- 1941. - У Ужицу су у Другом светском рату - два дана после ослобођења града - прорадиле партизанске фабрике муниције и текстила, у којима су ткани завоји и рубље за борце.
- 1960. -
- Кубански председник Фидел Кастро одржао је најдужи говор у историји УН. Говор је трајао чак 4 часа и 29 минута.
- Одржан први ТВ-дуел председничких кандидата. У оквиру кампање за председника САД, на националној телевизији суочили се тадашњи потпредседник Ричард Никсон и сенатор Џон Кенеди.
- 1969. - У Боливији војна хунта под вођством генерала Алфреда Ованда Кандије оборила председника Силеса Салинаса.
- 1980. - У Минхену на фестивалу пива у експлозији подметнуте бомбе погинуло 13, повређено више од 200 особа.
- 1984. - Велика Британија и Кина се споразумеле о враћању Хонгконга 1997. под суверенитет Кине. Хонгконг припао Британцима на основу мировног уговора у Нанкингу 1842, после Опијумског рата.
- 1988. - Канадском атлетичару Бену Џонсону одузета је златна медаља на 100 метара због позитивног резултата теста на допинг.
- 1989. - Вијетнам повукао своје трупе из Камбоџе, које су у тој земљи биле од краја 1978, оставивши снаге владе Хун Сена да се саме боре против маоистичке герилске организације „Црвени Кмери“.
- 1995. - Почело суђење бившем премијеру Италије Ђулију Андреотију , под оптужбом да је имао блиске везе с мафијом. Андреоти седам пута биран за премијера Италије и био је један од симбола послератне Италије.
- 1997. -
- Италијански суд осудио мафијашког боса Салватора Рина и 23 његова најближа сарадника на доживотни затвор због убиства судије Ђованија Фалконеа 1992.
- У земљотресу у централној Италији 11 особа изгубило живот, тешко оштећена средњевековна базилика Светог Фрање Асишког у Асизију.
- 2000. - Грчки ферибот „Експрес Самина“ налетео на подводни гребен код острва Парос и потонуо за 20 минута. У удесу брода који је превозио преко 500 путника, живот изгубило њих 72.
- 2001. - Белгија предала Међународном суду за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид.
[уреди] Рођења
- 1826. - Љубомир Ненадовић, члан Српске краљевске академије, аутор путописа и један од најчитанијих српских писаца друге половине XIX века.
- 1849. - Иван Петрович Павлов, руски физиолог.
- 1893. - Милош Црњански, српски писац.
- 1898. - Џорџ Гершвин, амерички композитор.
- 1902. - Михаило Петров, српски сликар и ликовни критичар.
- 1923. - Мија Алексић, српски глумац. (†1995.)
- 1932. - Манмохан Синг, председник владе Индије
- 1952. - Предраг Милетић, српски глумац.
- 1981. - Аледин Јахиа, тунижански фудбалер.
[уреди] Смрти
- 1860. - Милош Обреновић, вођа Другог српског устанка, кнез Србије од 1815. до 1839. и од 1958. до смрти.
- 1945. - Бела Барток, мађарски композитор и пијаниста. (*1881).
- 1976. - Ладислав Рузичка, швајцарски хемичар. (*1887).
- 1990. - Алберо Моравија, италијански књижевник.
- 1994. - Шериф Гузми, шеф исламске терористичке организације у Алжиру (GIA).
[уреди] Празници и дани сећања
- 1371. - У бици на реци Марици, код Чрномена, Турци поразили српску војску браће Мрњавчевић, краља Вукашина и деспота Угљеше, који су у боју погинули. То је била једна од пресудних битака у турском походу на Балкан. Последице су биле погубне - већ 1372. Турци су продрли дубоко у Грчку и српску Македонију и потом постепено покоравали самосталне хришћанске државице.
- 1907. - Нови Зеланд, који је био колонија Велике Британије, постао доминион у оквиру Британског комонвелта.