26. јун

Из пројекта Википедија

26. јун (26.6.) је 177. дан године по грегоријанском календару (178. у преступној години). До краја године има још 188 дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још

[уреди] Догађаји

Мај - Јун - Јул
По	Ут	Ср	Че	Пе	Су	Не
29	30	31	1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	1	2
календар за 2006 г. цела година

363. - На римски престо ступио Јовијан, једини римски цар рођен у Сингидунуму (данашњем Београду).
1541. - У борби за власт шпанских конквистадора, у Лими убијен освајач Перуа и оснивач града Лима Франсиско Пизаро.
1690. - У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске.
1843. - Хонгконг проглашен британском краљевском колонијом, са Хенријем Потинџером као првим гувернером.
1858. - Потписивањем мировног уговора у Тјенцину завршен британско-кинески рат. Кина се уговором обавезала да отвори нове луке за европску трговину и да легализује увоз опијума.
1867. - Са Београдске тврђаве скинута турска застава, која се четири века вијорила над градом. Три месеца раније Турци су предали кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу, али је на Београдској тврђави поред српске остала турска застава.
1877. - У ослободилачком рату Србије и Црне Горе против Турске (1876-78) Црногорци су код Спужа потукли турску војску коју је предводио заповедник Скадра Сулејман паша.
1881. - Српски кнез Милан Обреновић закључио са Аустро-Угарском "Тајну конвенцију" којом се Србија обавезала да ће престати са агитацијом у Босни и Херцеговини и да неће закључити ниједан међународни споразум супротан интересима Беча. За узврат је добио подршку у проглашењу краљевине и независност Српске православне цркве од Цариградске патријаршије.
1906. - У француском граду Ле Ман одржана је прва аутомобилска Гран при трка.
1917. - На Солунском пољу стрељани генералштабни пуковник српске војске Драгутин Димитријевић Апис и мајори Љубо Вуловић и Раде Малобабић, који су пред војним судом осуђени на казну смрти због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића.
1941. - Финска се придружила Немачкој у Другом светском рату и објавила рат СССР-у у којем је учествовала три године.
1945. - У Сан Франциску су представници 50 земаља, укључујући Југославију, потписали Повељу о оснивању УН, која је ступила на снагу 24. октобра.
1960. - Бивша француска колонија Мадагаскар је стекла независност као Малгашка Република; британски протекторат Сомалиленд постао је независна држава, а 1. јула се ујединио с Италијанском Сомалијом под називом Сомалија.
1970. - Александар Дубчек, лидер чехословачког реформистичког покрета ("прашко пролеће") искључен је из Комунистичке партије Чехословачке.
1977. -
- Афричка држава Џибути стекла је независност после 117 година француске владавине.
- Амерички певач Елвис Присли одржао свој последњи концерт у Индијанаполису. Умро је два месеца касније.
1992. - Током рата у Босни, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали позвао је босанске Србе да у року од 48 сати зауставе офанзиву на Сарајево, а босанске Муслимане да деблокирају сарајевски аеродром.
2000. - Научници из 18 земаља декодирали су 85 одсто људског генома, чиме је отворена нова ера у људској медицини. У научним круговима у свету оцењено је да дешифровање људског генома представља највеће откриће у историји човечанства.
2001. - Представници седам земаља Балкана (СРЈ, БиХ, Албаније Бугарске, Хрватске, Македоније и Румуније) потписали су, у оквиру Пакта за стабилност југоисточне Европе, Меморандум о разумевању о слободној трговини. БиХ, СРЈ и Хрватска потписале су споразум којим се обавезују да реше проблем 1,2 милиона избеглих и расељених лица током ратова у бившој СФРЈ (1991-95).
2004. - После 14 година прекида, у хрватски град Сплит стигао је први воз из Београда.

[уреди] Рођења

1856. - Макс Штирнер, немачки филозоф, анархиста.
1869. - Владимир Димитријевич Ласкарев, српски геолог и палеонтолог руског порекла .
1892. - Перл Бак, америчка књижевница, нобеловка.
1898. - Вилхелм Месершмит, немачки конструктор авиона и индустријалац.