30. април
Из пројекта Википедија
30. април (30.04) је 120. дан у години по грегоријанском календару (121. у преступној години). До краја године има још 245 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
Мар. - Април - Мај. | ||||||
По | Ут | Ср | Че | Пе | Су | Не |
27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 1 | 2 |
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
календар за 2006 г. цела година |
- 311. - Римски цар Галерије, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији којим позива на обуставу прогона.
- 313. - Римски цареви Константин I Велики и Лициније издају ткз. Милански едикт којим је потврђена верска толеранција према хришћанству у Римском царству.
- 1789. - Џорџ Вашингтон изабран је за првог председника САД. Након два председничка мандата, у септембру 1796. године упутио је америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање.
- 1803. - САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара купиле Луизијану, која је истог дана 1812. и формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.
- 1804. - У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили шрапнел, назван по изумитељу Хенрију Шрапнелу.
- 1895. - Свечано је отворена Прва интернационална изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету, позната као Венецијански бијенале.
- 1900. - Хаваји су постали саставни део САД.
- 1915. - У Паризу је основан Југословенски одбор, организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустро-Угарске која је у* време Првог светског рата водила акције за ослобадјање јужнословенских земаља од Аустро-Угарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
- 1934. - Аустрија је донела нови устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.
- 1941. - Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
- 1945. -
- Адолф Хитлер и његова љубавница Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину. Руске трупе ушле су у центар Берлина, освојиле Рајхстаг и друге државне институције, док су савезничке трупе освојиле Минхен, а француске ушле у Аустрију.
- Југословенска војска ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
- 1953. - У Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав музеј у Југославији, основан у фебруару 1950.
- 1973. - Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање страначких противника у Вотергејту 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.
- 1975. - Падом Сајгона (Хо Ши Мин), у који су ушле снаге Северног Вијетнама, окончан је вијетнамски рат. У тридесетгодишњем рату погинуло је око 58.000 Американаца и три милиона Вијетнамаца, од којих два милиона цивила.
- 1991. - У циклону у Бангладешу је погинуло најмање 125.000 људи.
- 1995. - Председник САД Бил Клинтон наложио је прекид трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.
- 1999. - У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
- 2002. - Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у земљи због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, али и због затварања фарми које су дрзали белци.
- 2003. - САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле "мапу" за мировно преговоре Израела и Палестине, који би требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.
[уреди] Рођења
- 1777. - Карл Фридрих Гаус, немачки математичар и астроном († 1855.)
- 1870. - Франц Лехар, аустријски композитор мађарског порекла
- 1883. - Јарослав Хашек, чешки писац. († 1923.)
- 1893. - Јоахим фон Рибентроп, шеф дипломатије нацистичке Немачке
- 1909. - Јулијана, холандска краљица
[уреди] Смрти
- 1883. - Едуар Мане, француски сликар (* 1832.)
- 1945. - Адолф Хитлер, немачки диктатор (* 1889.)
- 1989. - Серђо Леоне, италијански филмски режисер
- 2000. - Пол Хартлинг, премијер Данске
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Симеона - епископа Персијски
- Светог Акакија епископа Мелитинског
- Светог Агапита папу Римског
- Преподобног Саватија и Зосима